Oštećenje sluha predstavlja jedan od najčešćih zdravstvenih problema, s kojim se suočava veliki broj ljudi širom sveta, a o kojem se nedovoljno govori. S tim u vezi, rani simptomi gubitka sluha se često zanemaruju i tako se gubi mogućnost rane intervencije, što u pojedinim slučajevima može biti presudno za očuvanje sluha. Situaciju dodatno otežava značajan broj različitih uzroka koji mogu dovesti do oštećenja ili potpunog gubitka sluha. Pravovremeno informisanje može pomoći da reagujete na vreme, saznate dijagnozu i dobijete odgovarajući tretman.
Koji su najčešći uzroci oštećenja sluha?
Nasledni faktori
U ovim slučajevima je uzrok oštećenja ili gubitka sluha sakriven u porodičnoj anamnezi. Simptomi se mogu pojaviti odmah po rođenju, u ranom detinjstvu, ali i kasnije u životu. Ako je poznato da su članovi porodice jednog od roditelja imali problema sa sluhom, najbolje bi bilo redovno kontrolisati detetov sluh, kako bi se potencijalne promene na vreme uočile.
Starenje
Starenje je prirodni proces koji pogađa svako živo biće, a posledica jeste i poremećaj rada određenih sistema. Pošteđen nije ni auditorni sistem, koji polako počinje da gubi sposobnost efikasnog prenosa zvuka do mozga. Krajnji rezultat je tzv. staračka nagluvost, koja se uglavnom javlja postepeno. Na samom početku se najčešće javlja problem nerazumevanja govora u bučnim sredinama. Vremenom se simptomi pogoršavaju.
Važno je prepoznati i reagovati na prve simptome gubitka sluha, budući da se na ovaj način može sprečiti smanjena socijalizacija, povlačenje u sebe, ili čak pojava depresije. Rešenje su najčešće slušni aparati, koji pomažu osobama svih generacija da se vrate životu koji su vodili i voleli pre pojave simptoma gubitka sluha.
Izloženost buci
Hronična izloženost jakoj buci može dovesti do oštećenja sluha. Na svim radnim mestima koja podrazumevaju izloženost buci (fabrike, građevina, saobraćaj…), radnicima mora biti obezbeđena odgovarajuća zaštitna oprema. U suprotnom, značajno se povećava rizik od oštećenja ili gubitka sluha. Slušanje preglasne muzike preko slušalica takođe može izazvati probleme sa sluhom. Zbog toga ne bi trebalo muziku slušati glasnije nego što stručnjaci preporučuju (moderni aparati uglavnom automatski upozoravaju korisnika ako je nivo buke previsok), a trebalo bi ograničiti i vreme koje provodimo slušajući muziku preko slušalica.
Infekcije ušiju
Infekcije sluha najčešće ne dovode do komplikacija. Međutim, ukoliko se na vreme ne tretiraju, mogu dovesti čak i do oštećenja sluha. Ovakvo oštećenje je uglavnom privremeno, ali može biti i trajno. Održavanje higijene ušiju i redovni lekarski pregledi su ključne preventivne mere.
Traumatske povrede
Traumatske povrede glave ili ušiju mogu dovesti do delimičnog ili trajnog gubitka sluha i do pojave zujanja ili šuma u ušima (tinitus) i vrtoglavice. Simptomi mogu varirati u skladu s mestom i ozbiljnošću povrede: oštećenje bubne opne, frakture kostiju srednjeg uva, povrede unutrašnjeg uva ili slušnog nerva… Rešenje mogu biti različiti tretmani ili hirurške intervencije, slušni aparati ili kohlearni implantati.
Šta je toksično oštećenje sluha?
Navedeni uzroci se često označavaju kao “glavni krivci” za oštećenje sluha. Nažalost, mnogi nisu upoznati da je toksično oštećenje sluha moguće i to usled izloženosti određenim agensima. Toksično oštećenje sluha podrazumeva oštećenje kohlearne ili vestibularne funkcije pod dejstvom lekova i toksina.
Egzogene i endogene toksične materije
Oštećenje sluha mogu izazvati egzogene ili endogene toksične materije. U egzogene toksične materije spadaju određeni profesijski otrovi, kao što su analin, arsen, benzol, vodonik sulfid, olovo, nitrobenzol, ugljen monoksid. Toksično dejstvo mogu imati i lekovi, poput streptomicina, neomicina, garamicina, kinina i arsenskih preparata. Endogena intoksikacija sluha je rezultat hormonskih poremećaja, kao što su dijabetes melitus i razna oboljenja štitaste žlezde.
Simptomi intoksikacije sluha
Često se javalja zujanje u ušima, praćeno obostranim oštećenjem sluha, vrtoglavicom i nestabilnošću. Nistagmus se uglavnom potvrđuje vestibularnim testovima. U pitanju je nevoljno podrhtavanje očnih jabučica. Isti testovi uglavnom ukazuju i na hiporefleksiju labirinta i poremećaj vestibulo-spinalnog refleksa.
Dijagnostika i lečenje
Dijagnozu intoksikacije sluha postavlja ORL specijalista, na osnovu prikupljene anamneze, kliničke slike i pregleda. Lečenje podrazumeva eliminaciju toksina koji je doveo do stanja, uz primenu odgovarajućih vitamina i suplemenata. Nakon uklanjanja uzroka problema, simptomi uglavnom nestaju, ali oštećenja mogu biti i trajna.
Rizične grupe
Pokazalo se da dugotrajna izloženost živi, arseniku i raznim organskim razređivačima, može povećati rizik od toksičnog oštećenja sluha. Nastalo oštećenje može biti i trajno. Posebno osetljiva grupa su radnici u industrijskim okruženjima, koji su svakodnevno izloženi opasnim materijama. S tim u vezi, radnici bi trebalo da budu opremljeni adekvatnom zaštitnom opremom. Redovne medicinske kontrole su takođe vrlo važne, kako bi se problem sa sluhom na vreme primetio i tretirao.
