Narcizmom  kao psihološkim poremećajem ličnosti bavili su se ljudi od davnina, nije slučajno u mitologiju ušao lik mladog lepog Narcisa po kome je Frojd svim zaljubljenicima u sebe dodelio ime Narcis.

U svakom od nas postoji izvesna doza narcizma, u razvoju tek rodjenog deteta to je sasvim normalna pojava. Ono u prvim danima života svu ljubav koju prima zadržava samo za sebe. Veoma je važan uticaj roditelja na psihološki razvoj deteta u ovoj ranoj fazi odrastanja. Ukoliko je veza izmedju roditelja i deteta zdrava i stabilna ono se vremenom udaljava od njih i okreće se svetu oko sebe koji istražuje i traga za svojim mestom u njemu. Ako su roditelji previše brižni, posesivni, preterano uplašeni oni vremenom kod deteta razvijaju nesigurnost koja dovodi do raznih psiholoških poremećaja a jedan od njih je narcistički poremećaj ličnosti. 

Šta je narcistički poremećaj ličnosti?

Narcistički poremećaj ličnosti je mentalno stanje u kojem se razvija nerazumno visok osećaj sopstvene vrednosti i važnosti. Iza previsokog samopouzdanja narcisoidnih ličnosti krije se nesigurnost u sopstvenu vrednost. Narcisi žele da im se drugi ljudi neprestano dive i poklanjaju im pažnju,  ako ta pažnja izostane onda nastupaju kao narcisoidni manipulator. U ovom stanju samozaljubljenosti sva ljubav je usmerena na sopstveni ego. Preterana zaljubljenost u sebe nastaje kao potreba narcisoidnih ličnosti da pre svega sebe a onda i druge ubede u svoju veličanstvenost kako bi iscelili dubok, zaboravljen i skriven osećaj uniženosti i bezvrednosti koji roditelji najčešće nesvesno razvijaju kod deteta još u njegovoj ranoj fazi odrastanja.

Kako se razvija narcistički poremećaj ličnosti?

 Ukoliko dete u ranom detinjstvu umesto toplog roditeljskog ogleda, osmeha i zagrljaja naidje na uplašenost roditelja i zabrinutost za njegovu bezbednost, ono kod sebe razvija taj osećaj straha, tuge i depresije koji vode ka nestabilnom identitetu, osećaju uniženosti i bezvrednosti. Dete nesvesno potiskuje te strahove tako što počinje da veruje u idealizovanu verziju sebe, ne želi da vidi svoje mane zato što misli da ga diskvalifikuju već uzdiže potrebu da se dopadne sebi i drugima tako što preuveličava svoje kvalitete, sposobnosti, vrline i postignuća. Vremenom prihvata sebe samo u toj idealnoj formi i stiče utisak da samo tako drugi mogu da ga vole. Suština narcističkog poremećaja ličnosti je u strahu da će izostati ljubav ako okruženju ne damo ono što ono želi da vidi.

Simptomi narcističkog poremećaja ličnosti

Ljudi sa narcisoidnim poremećajem ličnosti smatraju da su jedinstveni i posebni i da ih mogu razumeti  samo ljudi  koji su poput njih posebni i imaju visok status. Grade nezasluženi položaj ličnosti koja ima posebna prava, uvek očekuju najpovoljini tretman za sebe i ispunjenje svih njihovih zahteva. Oni nemaju razvijen osećaj empatije, vide ali ne žele da identifikuju tudja osećanja i potrebe, već se kriju iza ubedjenja da im drugi zavide, ustvari oni su ti koji zavide drugima. Pokazuju oholo i arogantno ponašanje i iskorišćavaju druge za postizanje vlastitih ciljeva. Zaokupljeni su fantazijama o neograničenoj moći, uspehu, lepoti i idealnoj ljubavi. Svakodnevno očekuju da im se potvrdjuje superiornost koja nije u skladu sa onim što oni realno ne mogu da postignu. 

Psihoterapija u lečenju narcističkog poremećaja ličnosti

Što je narcistički poremećaj ličnosti snažniji to je osobi teže da objektivno sagleda sebe. Retki su slučajevi koji dolaze na psihoterapiju svesni da imaju poteškoća sa svojom narcisoidnom prirodom. Ovi pacijenti uglavnom na psihoterapiju dolaze zato što ne mogu da izadju na kraj sa depresijom, anksioznošću, panikom, opsesivnim mislima i radnjama koje prate narcistički poremećaj ličnosti. Uglavnom i ne pomišljaju na to da se ispod svega krije suština narcisa. Najveći korak u lečenju narcisoidnog poremećaja ličnosti psihoterapijom je trenutak kada počnu da uvidjaju da su njihovi simptomi samo posledica nekih mnogo dubljih poremećaja njihove ličnosti. Psihoterapija narcisoidnog poremećaja ličnosti je potraga za autentičnošću, veoma je teška i zahteva ogromnu hrabrost narcisa da bude svoj. Psihoterapijom osoba treba da se dovede do iskustva i osećaja da je drugima prihvatljiva i značajna onakva kakva jeste, bez potrebe da išta krije, u bilo čemu preteruje i stvara lažan utisak velikih dela. Kad shvati da je interesantna i voljena sa svojim realnim stanjima i osećanjima onda je izlečena. Tako se postepeno psihoterapijom gradi osećaj da je život u stvarnosti moguć i da konačno iskreno može da se sretne sa nekim zato što ne mora da potiskuje ono što uistinu jeste.

Kako terapeut pomaže pacijentu?

Lečenje narcisoidnog poremećaja ličnosti psihoterapijom je dugotrajno i pacijent mora da veruje terapeutu kako bi on uspeo da joj pomogne da razume i reguliše sopstvene emocije, identifikuje i spreči stavove i ponašanja koja mogu da dovedu do konflikta sa drugima. Posle nekog perioda pacijent treba da upravlja sopstvenim reakcijama na kritike i mišljenja i razvija veštine za gradjenje stabilnih odnosa. Da bi do ovih rezultata došlo, narcisoidna osoba treba da preskoči prvi stepenik i bar pročita ovaj članak, što će verovatno kod mnogih biti odbačeno kao opcija u samom startu. Zbog njihovog neprihvatanja stanja  lečenje vlo zahtevno i mukotrpno.