Stih popularne pesme kaže „sve je ljubav“, dok stihovi napisani pre nekoliko vekova upućuju na to da „bog je ljubav“. Šta je ljubav, ako se zapitamo, nego li poimanje svakog pojedinca u skladu sa njegovim shvatanjima, stavovima, razmišljanjima, pa i željama?! No, da li je moguće na taj način dati definiciju ljubavi, samo na osnovu razmišljanja, mišljenja, shvatanja?

Poput razuma i racionalnog rasuđivanja, tako su i osećanja data, da se njima upravljamo, vodimo, jer pored racia, emocije su tu kako bi od čoveka pravile humano biće. Samim tim se može odmah doći do jasnog i istinitog zaključka, a to je da ljubav predstavlja najhumanije osećanja. 

Iz nje proizilaze empatija, bliskost, nežnost i milost, ali nije ljubav ni tako jednostavna, jer može podstaknuti i bes, gnev, netrpeljivost, nestrpljenje, jednostavno rečeno – pogrešne odluke. Zato je uvek potrebno voditi se razumom i emocijama, mozgom i srcem. Ali, šta je ljubav u svemu tome?

Da li ljubav zahteva definiciju?

Ljubav je emocija. Kratko i jasno. Osećanje koje ne podleže definicijama i stegama, jer ljubav ne zahteva definiciju, onda je definicija sama po sebi. Zato, pre nego se zapitate šta je ljubav, bolje se usmerite na ono gde je i prema kome (ili čemu) je osećate. Ljubav je kao pojam vrlo neuhvatljiva, pa je čak i u jezičkim normama deo apstraktnih imenica, pojam koji postoji, ali nije ni vidljiv, ni uhvatljiv. 

Kada govorimo o psihološkim aspektima i razmišljanjima, laici i pojedinci ljubav će najpre poistovetiti s ljubavlju prema jednoj osobi, koja je deo partnerske, strastvene ljubavi. I u stvari takvo njeno poimanje nije nešto što je loše, budući da govori o količini potrebe da se i u savremenom svetu, često okrenutom materijalnom, postignućima, najviše teži za onom što je iskonsko za čoveka. Međutim, ljubav u partnerskim odnosima je samo deo osećanja o kojem ovde govorimo.

Kakve ljubavi postoje?

Partnerska ljubav predstavlja sinonim za ovu emociju, gde god postoji srce, bilo koja oznaka ljubavi, najpre se pažnja usmerava na ljubav između dve osobe. Ali i tu možemo da razlikujemo strastvenu ljubav, ljubav koja nastaje u momentu zaljubljenosti, opčinjenosti, nekakvom magnovenju svesti u trenucima. Van toga nalazi se partnerska ljubav kao emocija koja je završila svoju strastvenu fazu, a za njom ostaje iskrena ljubav prema ličnosti osobe koja se voli, koja u ogromnoj meri uključuje i racio. 

Najveće ljubavi, u emocionalnom smislu, jesu porodične. U porodičnim odnosima se nalazi veliki broj različitih ljubavi, od roditeljske, preko bratske, sestrinske i tako dalje. Ovde se, shodno situacijama, mogu bez problema smestiti i osećanja prema prijateljima, ljudima iz bliskog okruženja.

Nadalje postoje ljubavi prema predmetima, gde najčešće govorimo o emocijama izazvanim uspomenama, ljubav prema poslu, hobiju… Zato se možemo slobodno vratiti na početak i ponoviti stih „sve je ljubav“. Ali, i dalje će opčinjenost vladati ljubavlju koja se događa između dve osobe, jer je ona najiskričavija i potpuno neverovatna, ako počnete da je razlažete na nivou razuma.

Zašto je partnerska ljubav posebna?

Šta je ljubav ako nije posebna bliskost između dve osobe? Na ovaj način se kod većine ljubav razume i objašnjava, ali, na emotivnom i fizičkom nivou se dešava mnogo toga drugog što nauka objašnjava. U početnim fazama, kada vlada strastvena ljubav, aktiviraju se delovi mozga koji su odgovorni za osećaj nagrade i euforije. 

Pored njih, očekivano, strast pokreće i seksualni nagon, pa su ta dva u uskoj vezi koja je neodvojiva. Zaljubljenost, strastvena ljubav, podstaknuti su bliskošću, fizičkom privlačnošću, uzajamnim dopadanjem, jednostavno privlačnošću. Vremenom, ta ljubav prelazi u partnersku, takozvanu pravu ljubav. Ali… 

Kako ljubav napreduje?

Dolazimo do možda najvažnijeg dela na kompleksno pitanje – šta je ljubav? Emocija koja ne stoji u mestu. Kada se oseti i kada emocija nastane, emocija koja se definiše kao ljubav i tako se naziva, stagnacija ne postoji, već dva puta. Jedan je u „gašenju“, a drugi u napredovanju. Kao što se zaliva cvet, okopava, prehranjuje, čisti, menjaju mu se posude kako bi rastao, tako je potrebno pohranjivati i samu emociju. 

Ljubav bez hrane“, truda dve strane, ulaganja napora i ozbiljnog rada brzo nestaje. Kao da nije ni postojala. Zato se strastvena ljubav i partnerska razlikuju. Strastvena je produkt trenutka, želja, dopadanja, nagona, ushićenosti… Partnerska ljubav rezultat je brige, rada, ulaganja koje je ogromno i zbog čega se često ona naziva pravom ljubavi. 

Šta je ljubav ako nije briga, potreba da nekome bude bolje, lepše, komfornije? Šta je ako nije sreća zbog sreće drugog? Zato se ljubav ne preispituje mnogo, već se uporno doliva, zaliva i  u njoj se uživa.