Narmerova paleta je opštepoznati simbol egipatskog ulaska u pisanu istoriju. To je preko 5000 godina stara ploča od škriljca, veličine 64×42 cm, koja je verovatno služila za drobljenje boja za šminku. Na njoj su sa obe strane urezane ritualne scene i rani hijeroglifi. Drevni zapis  kazuje nam priču o kralju Narmeru ili Menesu, koji je došao sa juga, osvojio deltu Nila i tako ujedinio dva države. Ovaj artefakt se smatra prvim zapisom u istoriji Egipta, a Narmer prvim kraljem prve dinastije koji je vladao ujedinjenom zemljom. Njegova grobnica otkrivena je u nekropoli koja nosi arapsko ime „Umm el Qa’ab – majka grnčarije“ , a deo je arheološkog nalazišta Abidos, kao i grobnice iz predinastičkog perioda i grobovi ostalih kraljeva I i II dinastije Starog kraljevstva drevnog Egipta.

NARMEROVA PALETA I ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE U ABIDOSU

Mnogi naučnici veruju da je Abidos jedno od najstarijih ljudskih naselja u Egiptu. Za sada se sa sigurnošću može tvrditi da je kompleks Umm el Qa’ab kao i čitav Abidos bio mesto drevnih hodočašća, starije od Narmera barem 500, a od piramida Gize preko 1000 godina!                           Drevni kult Ozirisa opisuje kao bogočoveka, koji  je ljudima preneo osnovna znanja o uzgajanju biljnih kultura, naročito žitarica, tako ih načinivši sedeocima i ratarima, otkrio im tajnu vatre i raznih alata. Poznata je egipatska  legenda o sukobu Ozirisa i Seta, dobrog i zlog brata. Ukratko, ljubomorni Set je telo zaspalog Ozirisa raskomadao na četrnaest delova, svaki od njih smestio u drveni kovčeg i pustio niz Nil. Kada je saznala šta se dogodilo, Ozirisova sestra i božanska supruga Izida je svojim magijskim moćima sebi isturila krila i leteći nad Nilom pronalazila delove tela svog voljenog brata i muža.

Prema predanju, Ozirisovu glavu Izida je otkrila na mestu gde se uzdiže duhovni kompleks u Abidosu. Drevni mit kaže da je upravo ovde Izida izvela mistični obred spajanja Ozitisovog tela, koristeći za to blagotvorno blato Nila. Pretvorivši se u sokolicu, uspela je da primi njegovo božansko seme i začne Horusa, božanstvo svetlosti – Suncevog ratnika sa glavom sokola. Egipćani su smatrali da su Ozirisova duša i duh – ka i ba, upravo u Abidosu sišli u „Dolinu senki“ – svet mrtvih, kojim će ovo božanstvo ubrzo zavladati. Tako se razvilo predanje da se u Abidosu nalazi najvažniji od nekoliko prolaza u drugi svet, takozvane „stepenice duša“.

HRAMOVNI KOMPLEKS U ABIDOSU                                                                                                              

Ako se dobro isplanira vreme posete u rano jutro ili poslepodne, hramovi budu pusti, što pretvara razgledanje u divan doživljaj. Kroz omaleni bazar sa uvek za cenkanje raspoloženim trgovcima, prilazi se pročelju zdanja koje je u vreme XIX dinastije Novog kraljevstva podigao Seti I, moćni faraon, otac veličanstvenog Ramzesa II, koji je hram dodatno proširio i ukrasio oko 1250. godine pre nove ere. Hram je posvećen najvažnijem božanstvu toga doba, Amonu Ra, ali i drugim bogovima, ponajpre Ozirisu i Horusu.  Na ulaznoj fasadi se mogu videti scene darivanja, dobro sačuvanih originalnih boja. Slični prizori se nižu na unutrašnjim zidovima hrama, a ispupčeni i duboki reljefi su izuzetnog umetničkog kvaliteta. Hram ima neuobičajen oblik na nos oborenog latiničnog slova L, verovatno zbog čak sedam unutrašnjih svetilišta posvećenih Izidi, Ozirisu, Horusu, Amonu, RaHarahteu, Ptahu i divinizovanom Setiju I, koja se odlikiju savršeno sačuvanim scenama u boji.

AVION, HELIHOPTER I PODMORNICA MEĐU EGIPATSKIM HIJEROGLIFIMA                                                                                                                                       

Setijev hram u Abidosu poznat je među ljubiteljima senzacija po jednom kamenom bloku koji se može videti između kapitela moćnih stubova u prvoj hipostilnoj dvorani – dvorani stubova. Arheolozima je dotični kameni blok privukao pažnju davne 1848. godine. U kamen su bili urezani misteriozni hijeroglifski simboli  koji neverovatno podsećaju na savremeni teretni helikopter, podmornicu i cepelin ili avion, prikazani kao darovi koje Seti I poklanja božanstvima hrama. Hijeroglifski znak koji je bio urezan pored njih lako je dešifrovan, to je bio simbol za reč „mnogo“. Naučnici XIX veka koji su opisali ove simbole nisu mogli znati kakve su to mašine, jer će one biti konstruisane mnogo decenija kasnije, pa samim tim pitanje falsifikata ne dolazi u obzir. Otkuda ovi simboli u Setijevom hramu i šta znači pored njih uklesani simbol za mnogo, ostaje još jedna od mnogih egipatskih misterija…

ZLATNI ZID FARAONA I OZIRION

Hronologija egipatskih vladarskih dinastija, može se reći i čitava egiptologija, oslanja se na dva spiska ili liste kraljeva. Starija, dobro sačuvana i veoma detaljna, nalazi se upravo u Abidosu. To je takozvani „zlatni zid faraona“. Čitavom dužinom južnog hodnika, protežu se u desnom zidu urezane zlatne kartuše sa imenima vladara, ispred kojih stoje Seti I i princ Ramzes. Od Narmera, do Ramzesa II, uklesana su imena svih kraljeva koje istorija danas prepoznaje. Prazninu od Ramzesa II do vremena poslednje grčko-egipatske dinastije Ptolomeja, popuniće druga lista kraljeva koju je u III veku pre nove ere za sobom ostavio Grk iz Egipta, aleksandrijski naučnik i sveštenik Maneton. Posetioci dalje prolaze kroz „hodnik bika“, koji na zidovima čuva priču o ispitu hrabrosti mladog princa Ramzesa koji goloruk savladava ogromnu životinju, da bi izašli na istočnu kapiju hrama. Taj put vodi prema najimpresivnijem zdanju čitavog kompleksa – Ozirionu.

To je svetilište nepoznate namene i ogromne starosti, izgrađeno od krečnjačkih i granitnih monolita teških po nekoliko stotina tona! Sečeni i slagani sa neverovatnom preciznošću, ogromni kameni blokovi štrče iz vode koja konstantno prekriva centralni deo hrama. Prisustvo vode je veoma neobično, jer Nil je odatle udaljen nekoliko kilometara. U drevnim knjigama je ostalo zapisano: „U Abidosu leži Ozirisovo telo, a lice mu prekrivaju vode Nila“. Da li je Ozirion zaista mesto Ozirisovog večnog počinka? Mitovi, zagonetke i uzvišena, neprolazna lepota, to je Abidos, mesto sa koga se Oziris spustio u zagrobni život, poslednje odmorište kralja  Narmera i Narmerove palete, za savremene posetioce mesto gde se nalazi jedan od najlepših i najmističnijih hramova, uz hram u Denderi, dragulj u kruni Centralnog Egipta…