Prve složene životinje i biljke počele su da naseljavaju Zemlju pre nekih 570 miliona godina, ako je verovati naučnicima. Obrazovani su takvi ekosistemi, gde je svaki njegov delić  u sprezi sa svim ostalim. Danas postoji približno ok 1,3 miliona različitih životinjskih vrsta, a procena je da milioni njih još uvek nisu otkriveni! Nažalost mnoge životinjske ali i biljne vrste nikada neće ni biti otkrivene, jer svakoga dana zbog gubitka staništa, lova, zagađenja atmosfere, tla i voda u svetu izumre 50 – 100 vrsta biljaka i životinja. Treba naglasiti da je izumiranje neke vrste nepovratno!

Prirodna ravnoteža i lanac ishrane

U prirodi postoji balans, prirodna ravnoteža, gde je svaka vrsta u potpunosti povezana sa ostalim vrstama u svom okruženju. U jednom ekosistemu, staništu, deluju različiti faktori: grabljivci, biljojedi, vegetacija, mikroorganizmi, bakterije…  I tako se stvara jedinstveni lanac ishrane. Svaka karika ovog lanca veoma je bitna i od njegove ravnoteže zavisi opstanak svih vrsta, pa čak i naše.

Čovek je kao svesno i inteligentno biće možda jedini koji može da ugrozi ovaj savršeni balans koji je uspostavljen i koji uspešno egzistira milionima godina unazad.

Supergrabljivac

Našu vrstu, homo sapijens, zovu još, i to sa razlogom „supergrabljivac“. Tokom vekova, čovek je podizao velike gradove, gradio auto-puteve, koji  remete život u šumama (sprečavajući prirodne migracije životinjskog sveta), izazivao je šumske požare, sekao šume i nemilosrdno lovio.

Ribarske mreže koje plutaju, đubre bačeno u more, radioaktivni otpad izbačen u morske jame. Ljudi već dugo vremena zloupotrebljavaju mora i mnoge vrste, poput delfina, trpele su posledice. Plastični prstenovi sa sokova, na primer, uguše i ubiju mnogo riba.

Nedavno je u Tihom okeanu između obala Čilea i Uskršnjih ostrva, otkriveno ogromno ostrvo nerazgradive sitne plastike površine od neverovatnih  milion kilometara. Ostrva plastike formiraju morske struje.  Uprkos našoj „inteligenciji“, svake godine ljudi u okeane i ostale vode bace oko osam miliona tona plastike. Ima li to ikakve logike.

Pogledajte trominutni crtać, autora Stiva Katsa, kroz koji je provučena snažna poruka kako čovek, njegova nemar i sebičnost utiču na prirodu.

Planeta živi na kredit

Postoji nešto što se zove “Earth Overshoot Day” a to je datum u godini kada je čovečanstvo potrošilo više prirodnih resursa nego što Zemlja može da obnovi u istom tom periodu. Svake godine taj dan dolazi sve ranije ove godine je to bio 2. avgust.

To bukvalno znači da smo za sedam meseci emitovali veću količinu štetnih gasova, zagadili okeane i šume više nego što mogu da podnesu za godinu dana. Takođe, smo ulovili mnogo više ribe, isekli mnogo više drva i konzumirali više vode nego što Zemlja može da proizvede u tom periodu.

Na nama je velika odgovornost

Zahvaljujući svojoj inteligenciji, čovek je preuzeo ulogu najvećeg kolonizatora planete. Ali nikada ne sme da zaboravi da je i on deo ovog velikog lanca, makar bio i na njegovom vrhu! To što je na vrhu lanca mu ne daje za pravo da uništava sve što mu padne pod ruku, već odgovornost da zaštiti prirodu i svoje stanište. Nažalost, uprkos svojoj inteligenciji čovek je na rubu da uništi ono savršenstvo koje se uspostavljalo milionima godina. Poslednjih godina, a i decenija, čovek u večitoj trci za bogatstvom sve više uništava prirodu, staništa biljaka i životinja i menja čitave ekosisteme.

Sada kao nikada pre, konačno smo svesni koliko je za planetu važno da se potrudimo da je sačuvamo, drugu planetu i drugi dom nemamo. Nismo sami na ovoj planeti, delimo je za milionima drugih vrsta, koje svesno ili nesvesno ugrožavamo i uništavamo. Možemo li se dozvati pameti i svoju inteligenciju upotrebiti da sačuvamo prirodu, ekosisteme, životinje i biljke. Hoćemo li umesto „supergrabljivica“ postati „superčuvari“? Čovek može i to, kao i mnogo više!

Svest o očuvanju životne sredine mora se podizati svakoga dana, u porodici, kući, vrtiću, školi, na poslu i ulici. Svuda gde ima ljudi, jer životinje znaju.