Uloviti dobar zalogaj, preskočiti prepreku i pri tome biti brži od svog lovca, najvažnija su osnovna pravila u surovom životinjskom svetu. Kada bi se svi skokovi, plivačke i trkačke spretnosti različitih životinjskih vrsta svele na one mere kojima se obično služi čovek, dobili bismo neobične, sjajne šampione kopna, vazduha i morskih dubina.

Najbrže kopnene životinje

Apsolutni prvak u brzom trčanju bio bi gepard, čija brzina od 120 km/h može da se poredi sa brzinom automobila. Gotovo je neverovatna činjenica da gepard, za samo dve sekunde može da postigne brzinu od 72 km/h.

Gepardova najčešća i najslađa žrtva je antilopa. Iako ona trči nešto sporije, oko 90 km/h, priroda je ostavila i njoj mogućnost da preživi. Antilopa je obdarena izuzetno spretnim skokovima, zbog kojih je svrstana među najbolјe skakače u životinjskom svetu. Dužina njenih skokova može da iznosi 12 metara, a visina i do 2,5 metra.

Odmah posle antilope, po brzini trčanja je noj, ptica kojoj je priroda uskratila letenje i obdarila je izuzetnom sposobnošću da trči brzinom od neverovatnih 80 km/h. Ona je čak za dvadesetak kilometara na čas brža od zeca, koji je poznat po svojim hitrim nogama i plašlјivom srcu.

Svakako je čudno da se glomazni, tromi slon brže kreće od čoveka, čak od najbržeg, svetskog šampiona u trčanju. Zapravo, Usain Bolt je svetski rekord postigao trčeći na sto metara prosečnom brzinom nešto većom od 37 km/h, dok slon bez napora može da postigne brzinu od 40 km/h.

Kornјače su brze u vodi

Kada je reč o sporim i nespretnim životinjama ne može, a da se ne spomene kornjača. Nјeno kretanje na kopnu jedva da dostiže brzinu od 0,8 km/h. Manje je poznato da su kornjače pravi virtuozi, spretni i okretni plivači u vodi. Brzina kojom plivaju kornjače može da se izjednači sa onom koju postižu uz maksimalan napor najbolјi sportisti trčeći na atletskim stazama. Slično je i sa pingvinima.

Najbrže u vodi su ipak ribe. Šampion među njima je sablјarka, izdužena i za plivanje naročito prilagođena riba. Ona je u stanju da gotovo neverovatnom brzinom od 135 km/h juri vodenim prostranstvima. Nešto sporije plivaju tunjevi, dok brzina kojom se kreću delfini kroz vodu iznosi 60 km/h.

U poređenju sa svim ovim rezultatima, čovekove plivačke sposobnosti su nesrazmerno male, pa čak i kada se uzme u obzir svetski rekord u plivanju na sto metara koji iznosi nešto više od 8 km/h.

Buva je najbolјi skakač

U izmišlјenom turniru skakača, buvi bi, svakako pripala titula pobednika. Dužina njenog skoka je šezdeset puta veća od dužine same životinjice. Kada bi čovek nekim slučajem imao tu sposobnost, mogao bi da skoči oko 110 metara visko. Ovako, čovekovi najbolјi sportski rezultati su nešto veći od dva metra.

Skokovi delfina ponekad iznose šest metara, dok su među grablјivicama najbolјe pume, koje mogu da skoče čak četiri metra. Isto toliko može da iskoči iz vode riba mladica, savlađujući brzake i prepreke na svojim putovanjima.

Čovek je, pored svih treninga, napora i takmičenja pri dnu svake lestvice koja prikazuje fizičke sposobnosti živih stvorenja. Nјegovu najveću snagu kojom kroti životinje i menja svet, čini njegov um.