Kvalitet života u staračkim domovima, kao i popularnost ovih ustanova, mere se, između ostalog, i raznovrsnošću aktivnosti koje su u njima zastupljene, odnosno sadržajima koji oni nude. Kada je u pitanju kvalitetno provođenje slobodnog vremena u domovima za stara lica, činjenica je da se poseban akcenat stavlja upravo na kulturne aktivnosti i društveni život korisnika. Ove aktivnosti podstiču stvaranje pozitivnog okruženja u kojem će se oni osećati prihvaćeno i sigurno, ispunjeno i korisno, kroz aktivno učestvovanje u zajednici i doprinos istoj. Stoga se značaj kulturno-zabavnih aktivnosti u staračkim domovima ogleda pre svega u tome što one imaju za cilj unapređenje kvaliteta života korisnika i očuvanje njihove individualnosti, ali istovremeno i odgovarajućeg stepena socijalizacije.
Ako i sami razmišljate o smeštaju neke bliske i voljene osobe u dom za stara lica, sigurno želite da se bolje upoznate sa jednim od najvažnijih kriterijuma za izbor. Evo zašto je važno da pre donošenja konačne odluke o smeštaju svojih najbližih u starački dom vodite računa o raznovrsnosti sadržaja i bogatstvu aktivnosti koje nudi konkretna institucija koju uzimate u razmatranje.
Značaj kulturno-zabavnih aktivnosti za poboljšanje kvaliteta života starijih osoba
Poznato je da raznovrsne aktivnosti koje starački domovi nude imaju ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta života starijih osoba. Raznovrsnost sadržaja čini njihovu svakodnevicu smislenijom i ispunjenijom, čineći ih aktivnim na različite načine i u poznom dobu života, što može biti ključno za njihov osećaj zadovoljstva i celokupno zdravlje. U nastavku teksta pročitajte u čemu se, između ostalog, konkretno ogleda značaj koje različite aktivnosti mogu imati po kvalitet života starih lica u staračkim domovima.
Socijalna interakcija
Čest problem u staračkim domovima može biti osećaj usamljenosti i izolacije. Upravo iz ovog razloga je od velike važnosti međusobno povezivanje, druženje sa vršnjacima i interakcija koju oni ostvaruju kroz brojne aktivnosti i sadržaje.
Između ostalog, bitno je i da odabrani starački dom ima predviđen prostor za organizovanje različitih proslava, kao što je obeležavanje rođendana korisnika, Nove godine i drugih praznika, ali i za razne sekcije, priredbe i druge programe, književne večeri, gostovanja i slično. Postojanje biblioteke, zajedničkog dnevnog boravka, TV-sala, sala za igranke itd., odnosno postojanje namenskih prostorija za najraznovrsnije aktivnosti u okviru doma, velika su prednost. Osim toga, poželjno je da su predviđene i aktivnosti van same ustanove, poput kraćih izleta, poseta kulturnim dešavanjima, pozorištu, izložbama i sl., što samo može doprineti borbi protiv društvene izolacije.
Održavanje fizičke kondicije
Ples ili folklor su, na primer, jedan od vidova aktivnosti koji starijim osobama omogućava da na zabavan način održavaju fizičku kondiciju i vitalnost, čineći da se osećaju mlađim i vedrijim i omogućavajući im da ostanu aktivni i u poznom dobu. Uostalom, bilo koji vid fizičke aktivnosti, uključujući svakodnevne šetnje ili lagane vežbe (naravno u zavisnosti od fizičke spremnosti pojedinaca i njihovog zdravstvenog stanja) i te kako doprinosi dobrom raspoloženju i poboljšanju zdravlja starih osoba, čineći da se one osećaju mlađe nego što zapravo jesu.
Podsticanje kreativnosti
Organizovanje različitih radionica i časova umetnosti, u zavisnosti od njihovih želja i afiniteta, može biti veoma korisno za stara lica, jer doprinosi sticanju i održavanju samopouzdanja i stimulaciji njihove kreativnosti. Osim toga, deluje terapeutski i omogućava im da izraze svoje emocije i misli na najraznovrsnije načine. Kroz kreativne radionice, dakle, takođe može doći do izražaja značaj kulturno-zabavnih aktivnosti u domovima za stara lica.
Poboljšanje mentalnog zdravlja
Činjenica je da starački domovi nude svojim korisnicima brojne pogodnosti, adekvatnu brigu i profesionanu negu, ali da se oni istovremeno u njima suočavaju i sa brojnim izazovima. Nema sumnje da promena životne rutine, navika i okruženja ima posebno snažan uticaj na mentalno stanje, a proces adaptacije na novu sredinu i okolnosti može biti spor i veoma težak. Na osnovu svega prethodno rečenog, zaključujemo, dakle, da bilo koja vrsta kulturno-zabavne aktivnosti (od muzike i plesa, preko umetničkih radionica, do društvenih igara) nesumnjivo smanjuje rizik od depresije, anksioznosti i propadanja kognitivnih funkcija kod starijih osoba, utičući na poboljšanje njihovog mentalnog zdravlja.
Različiti vidovi kulturno-zabavnih aktivnosti važni su jer im omogućavaju zdravu i ispunjenu starost. Osim toga, značajnu su i zato što im pružaju tu mogućnost da boravak u staračkom domu dožive kao početak novog poglavlja u svom životu, a ne kao razlog za depresiju i anksioznost usled usamljenosti i zbog predrasuda koje mogu imati o ovoj vrsti ustanova.
