Sa godinama se menjaju kako naše životne navike i potrebe tako i sam način ishrane. Pored fizioloških promena, na to utiču razni drugi faktori – emocionalni, socijalni, psihološki, fizički… Metabolizam nam je sve sporiji kako starimo. Shodno tome, smanjuje se i potreba za kalorijama. Dok mlađa populacija ima veće energetske zahteve, ishrana starijih osoba podrazumeva nešto drugačije nutritivne potrebe i usmerena je naročito na unos proteina, vitamina D, kalcijuma i vlakana, pre svega u cilju očuvanja zdavlja kostiju i mišićne mase, te održavanja vitalnosti i prevencije bolesti.
Bez obzira na to da li i sami pripadate starijoj populaciji ili brinete o nekoj starijoj osobi, važno je da znate da su u poznom životnom dobu zdravi izbori i zdrave navike ključ za očuvanje sveukupnog zdravlja i vitalnosti. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti ishrani u ustanovama kao što su domovi za stare u kojima bi trebalo da hrana bude raznovrsna, izbalansirana i prilagođena specifičnim nutritivnim potrebama i preferencijama korisnika.
Poznato je da mnoge hronične bolesti starijih osoba mogu biti sprečene ili ublažene upravo odgovarajućom ishranom. Pravilna ishrana, koja podrazumeva raznovrsne, izbalansirane i nutritivno bogate obroke, smanjunju rizik od brojnih hroničnih bolesti, doprinosi očuvanju mentalne jasnoće i opštem blagostanju starijih osoba. O prehrambenim potrebama i ishrani osoba u trećem dobu života saznajte više u redovima koji slede, jer u njima delimo sa vama neke od ključnih saveta i preporuka na ovu temu.
Ishrana starijih osoba uz povećan unos proteina i zdravih masti
Fiziološke promene koje telo doživljava dok stari utiču na to da u trećem dobu raste potreba za proteinama, a oni su ključni za rast i obnovu mišića. Mogu se obezbediti iz različitih izvora, a neki od njih su, na primer: piletina, jaja, mahunarke, orašasti plodovi i sl. Poznato je da je starenje često praćeno i smanjenim apetitom, čija je regulacija u poznom dobu od ključne važnosti. Pored suplemenata i fizičke aktivnosti, apetit se može dodatno stimulisati i obedovanjem ili pripremom hrane u društvu.
Da bi starije osobe održale mišićnu masu i vitalnost, potrebno im je, dakle, više proteina. Oni treba da budu obezbeđeni iz što raznovrsnijih izvora, a sjajna su podrška celokupnom imunološkom sistemu.
Važnost kalcijuma i vitamina D
Kosti starijih osoba su krhkije i podložnije gubitku gustine, a samim tim i prelomima. Da bi se održalo njihovo zdravlje, od posebne važnosti je pojačan unos namirnica koje su bogate vitaminom D i kalcijumom, između ostalog, u cilju prevencije osteoporoze i osteopenije, koja joj prethodi. Dobri izvori ovih hranljivih materija su mlečni proizvodi, riba bogata omega-3 masnim kiselinama i zeleno lisnato povrće.
Namirnice bogate vlaknima
Posebno kada se ima u vidu opšte zdravstveno stanje (različite hronične bolesti, problemi sa zubima, žvakanjem i gutanjem, smanjen intenzitet pojedinih čula i sl.) jasno je zašto s vremenom mnoge starije osobe postaju probirljivije. Veoma je važan unos vlaknaste i lako probavljive hrana (integralne žitarice, povrće i voće…), s obzirom na to da se sa godinama smanjuje i funkcionalnost probavnog sistema, pa mnoge starije osobe imaju problem sa želucem, opstipacijom, gasovima, odnosno sa digestivnim sistemom…
Izbegavanje prerađenih namirnica i dodatog šećera
Kako imunološki sistem sa starenjem slabi, dok rizik od mnogih (hrončnih) bolesti raste, brojni zdravsteni problemi mogu se prevenirati i smanjenim unosom soli i prerađenih namirnica, kao i dodatog šećera. Ovo može mnogo pomoći u sprečavanju dijabetesa, srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska i gojaznosti, na primer. Alternativu treba pronaći u prirodnim izvorima šećera, koji se nalaze u voću npr.
Pojačana hidratacija
Održavanje redovne i adekvatne hidratacije je posebno važno za starije osobe, koje su znatno podložnije dehidrataciji, čije znakove tada teže prepoznaju. Zbog smanjenog osećaja žeđi, one obično piju manje tečnosti nego što je potrebno, pa je neopohodno podsećati ih na češći unos vode. Zbog toga je poželjno i konzumiranje biljnih čajeva, te pojačan unos voća i povraća, kojima se takođe može nadoknaditi nedostatak tečnosti u organizumu.
Suplementacija kod starijih osoba
Pored nedostatka vitamina D i kalcijuma, starije osobe se najčešće suočavaju sa deficitom magnezijuma i vitamina B12. Kako nije uvek moguće sve nadoknaditi hranom, jer ishrana ne obezbeđuje uvek dovoljno nutrijenata, uzimanje vitamina i minerala kroz suplementaciju je u poznom životnom dobu gotovo podrazumevajuće. Naravno, isključivo u preporučenim dozama i u konsultaciji sa lekarom. U svakom slučaju bi suplementaciju trebalo primenjivati tek kao dodatak zdravoj, izbalansiranoj ishrani.
