Ubrzano lupanje srca, poznato i kao palpitacije ili tahikardija, jedan je od najčešćih simptoma koji može izazvati zabrinutost kod ljudi svih uzrasta. Taj osećaj da „srce lupa kao ludo“, preskače ili ubrzano kuca može se javiti iznenada i u najrazličitijim situacijama – tokom fizičkog napora, stresa, ali i u stanju potpunog mirovanja.
Iako u većini slučajeva ubrzan rad srca nije opasan i prolazan, ponekad može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme koji zahtevaju pažnju lekara. U ovom tekstu objasnićemo zašto dolazi do ubrzanog lupanja srca, kako da prepoznate uzroke i kada je taj simptom razlog za brigu.
Najčešći uzroci ubrzanog lupanja srca
Uzroci ubrzanog rada srca mogu biti fiziološki, psihološki ili patološki. Najčešći i bezazleni uzroci su stres, uzbuđenje, fizički napor ili konzumacija kofeina i nikotina. Upravo je stres jedan od najčešćih okidača ubrzanog rada srca, ali i mnogih drugih tegoba poput povišenog pritiska, nesanice i problema sa varenjem.
Zbog toga je važno pronaći načine da se svakodnevno opustimo i smanjimo napetost. Nekom pomaže fizička aktivnost, meditacija ili boravak u prirodi, dok drugi pronalaze rasterećenje kroz hobije i zabavne sadržaje. Sve virtuelne igre na jednom mestu mogu biti dobar način da se skrenu misli sa stresa. Ključ je u pronalaženju ravnoteže između odmora, aktivnosti i opuštanja, jer mirniji um znači i mirnije srce.
Drugi čest uzrok su hormonske promene – naročito kod žena tokom trudnoće, menopauze ili PMS-a. Promene nivoa estrogena i progesterona mogu uticati na srčani ritam i izazvati osećaj preskakanja srca. Takođe, anemija, dehidracija i povišena telesna temperatura mogu privremeno povećati broj otkucaja srca.
Ne treba zaboraviti ni lekove i stimulativne supstance. Neki lekovi za prehladu, antihistaminici ili energetska pića mogu izazvati tahikardiju. Važno je uvek pročitati uputstvo o upotrebi lekova i konsultovati se sa lekarom ako primetite ubrzan rad srca nakon uzimanja terapije.
Postoje i patološki uzroci – poput aritmija, hipertireoze (pojačan rad štitne žlezde), srčanih bolesti ili elektrolitnog disbalansa. Ovi uzroci zahtevaju ozbiljnu dijagnostiku i lečenje, jer dugotrajna tahikardija može povećati rizik od komplikacija poput srčane insuficijencije ili moždanog udara.
Kako prepoznati ubrzano lupanje srca?
Ubrzano lupanje srca (tahikardija) se definiše kao brzina srčanog rada preko 100 otkucaja u minuti u stanju mirovanja. Normalan broj otkucaja kod odrasle osobe kreće se između 60 i 100 u minuti, ali taj raspon može varirati u zavisnosti od fizičke kondicije, uzrasta i emocionalnog stanja.
U praksi, palpitacije se mogu osetiti kao trzaji u grudima, preskakanje ili pulsiranje koje se ponekad širi do vrata i glave. Osobe koje često osećaju ubrzano lupanje srca ponekad se uplaše, jer taj simptom može biti praćen vrtoglavicom, znojenjem ili osećajem nedostatka vazduha. Ipak, važno je napomenuti da u mnogim slučajevima to nije znak srčanog oboljenja, već reakcija tela na stres, kofein, hormonske promene ili fizički napor.
Praćenje pulsa i prepoznavanje odstupanja može vam pomoći da naučite kada su palpitacije normalne, a kada mogu ukazivati na dublji problem. Ako primetite da se ubrzani rad srca javlja često, bez očiglednog razloga, to je znak da treba potražiti stručno mišljenje.
Kada ubrzano lupanje srca postaje razlog za brigu?
U većini slučajeva, kratkotrajno ubrzano lupanje srca nije opasno. Međutim, postoje situacije kada je odmah potrebno potražiti lekarsku pomoć. Ako se ubrzan rad srca javlja zajedno sa bolom u grudima, otežanim disanjem, gubitkom svesti, jakom vrtoglavicom ili znojenjem, to može ukazivati na ozbiljno stanje, poput srčanog udara ili aritmije.
Takođe, zabrinjavajuće je ako se palpitacije javljaju učestalo, bez jasnog razloga, u stanju mirovanja ili ako traju duže od nekoliko minuta. Ovi simptomi mogu ukazivati na poremećaje električnog sistema srca – poput atrijalne fibrilacije, koja značajno povećava rizik od moždanog udara.
Starije osobe i oni sa već postojećim zdravstvenim, srčanim oboljenjima, dijabetesom ili povišenim krvnim pritiskom treba da budu posebno oprezni. Kod njih čak i manja odstupanja u srčanom ritmu mogu imati ozbiljne posledice.
Kako se dijagnostikuje uzrok tahikardije
Dijagnoza ubrzanog rada srca počinje detaljnim razgovorom sa lekarom i kliničkim pregledom. Lekar će vas pitati kada se palpitacije javljaju, koliko traju i da li su praćene drugim simptomima. Nakon toga, sledi niz dijagnostičkih testova koji pomažu da se otkrije uzrok.
Najčešće se radi elektrokardiogram (EKG) koji beleži električnu aktivnost srca. Ako se simptomi javljaju povremeno, lekar može preporučiti Holter monitoring, uređaj koji beleži rad srca tokom 24–48 sati. U nekim slučajevima koristi se i ehokardiografija, kojom se procenjuje struktura i funkcija srca.
Dodatno, mogu se uraditi analize krvi kako bi se proverili nivoi elektrolita, hormona štitne žlezde i hemoglobin. Kod sumnje na anksioznost ili panične napade, moguće je uključiti i psihološku procenu, jer psihički faktori često imaju jak uticaj na srčani ritam.
Cilj dijagnostike je da se razlikuje benigna (bezopasna) tahikardija od one koja ima drugi uzrok. Samo tako se može odabrati pravi pristup – bilo da je reč o promeni načina života, psihološkoj podršci ili medicinskom tretmanu.
Ubrzano lupanje srca može biti prolazna i bezopasna pojava, ali i signal da se u organizmu dešava nešto ozbiljnije. Razumevanje uzroka, praćenje simptoma i pravovremena dijagnostika od ključne su važnosti za očuvanje zdravlja srca. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
