Mnogi ljudi imaju problem sa gomilom obaveza i nedostatkom vremena, tako da nije ni čudo što je sve češće prisutna nesrazmerna proporcija u smislu „mnogo toga uraditi za malo vremena.“ Multitasking je pojam koji se najpre upotrebljavao u informacionoj tehnologiji, a podrazumeva istovremeno obavljanje različitih aktivnosti.
Šta je zapravo multitasking?
Pojam multitasking je zapravo informatički pojam koji označava višeprogramski rad i predstavlja sposobnost računara da radi na više programa istovremeno. Kod čoveka je to slučaj kada radi nekoliko manjih rutinskih zadataka, jer naš mozak nije predviđen za multitasking. Što ga više bombardujemo raznim informacijama postižemo sve manje rezultata. Ukoliko se fokusiramo samo na jednu stvar u datom momentu uspećemo efikasnije i kvalitetnije da je odradimo. Naša sposobnost za multitasking je veoma ograničena.
Da li multitasking štedi vreme?
Pogrešno je mišljenje da ukoliko obavljamo više stvari istovremeno dolazi do uštede vremena. Ukoliko vas telefonski poziv prekine tokom rada, trebaće vam najmanje pola sata da se vratite na prethodni nivo koncentracije. Čak i ako telefonski poziv traje 5 minuta, nakon toga potrebno je pola sata da biste dostiglii nivo koncentracije koji ste imali pre telefonskog poziva.
Ukoliko stalno prelazite sa jednog zadatka na drugi vi automatski podstičete mozak da razvija loše navike. Istraživanja koja su sprovedena su pokazala da osobe koje su bile sklone multitaskingu imaju znatno lošije pamćenje u odnosu na ljude koji ne obavljaju više zadataka istovremeno.
Da li je multitasking dobar ili ne?
Oprečna su mišljenja kada je reč o multitaskingu. Jedni smatraju da je to vrlina, jer možeš istovremeno da radiš više stvari i takvi ljudi najčešće za sebe smatraju da su sposobni. Do duše takav utisak ostavljaju i na okolinu. Međutim, istraživanja koja su rađena pokazuju da kod ispitanika koji su koristili multitasking u rešavanju misaonih zadataka dolazi do opadanja IQ-a. Čak su to opadanje IQ-a poistovećivali sa onim koje se javlja kao posledica dugotrajne neispavanosti ili kao posledica opijata. Osobe sklone multitaskingu teško uspevaju da organizuju svoje misli, dolazeći u situaciju da sve manje razlikuju bitno od nebitnog a to utiče na efikasnost i kvalitet rada.
Muktitasking povećava lučenje kortizola, odnosno hormona stresa. S obzirom da se neprestano prelazi sa jedne stvari na drugu to izaziva stres i mentalnu iscrpljenost.
Multitasking dovodi do izgaranja na poslu
Istina je da svako od nas ima svoj način rada, jer ne funkcionišemo svi po istom principu. Dok neko voli da radi sistematično od momenta od kad mu je postavljen zadatak nego drugi mnogo bolje radi kada je pod pritiskom, odnosno u poslednji čas. Bilo koji način da vam više odgovara bitno je da napravite plan aktivnosti koje se podudaraju. Tako ćete mnogo lakše odraditi rutinske zadatke koji ne iziskuju posebnu pažnju, ali oduzimaju dosta vremena. U ovome se ogleda pozitivna strana multitaskinga, jer dovodi do eliminisanja nagomilanih sitnica. Međutim kada je u pitanju izvršavanje više kompleksnijih zadataka dolazi do kontraproduktivnosti i povećava se nivo frustracije i stresa. To se dešava jer ne uspevamo u potpunosti da se posvetimo određenom zadatku i da ga obavimo na najbolji mogući način. Ukoliko se ovakav način rada primenjuje tokom dužeg vremenskog perioda neminovno je da dođe do sindroma izgaranja na poslu.
Koji su simptomi izgaranja na poslu?
Razlikujemo dve vrste simptoma a obe se smatraju posledicom multitaskinga. To su fizički i emocionalni simptomi.
Fizički simptomi – u ovu kategoriju spadaju iscrpljenost i hronični umor, mada postoji i niz propratnih simptoma kao što su nesanica, nagle promene telesne težine, smanjen imunitet kao i povećana potreba za cigaretama, sedativima a neretko i alkoholom.
Emocionalni simptomi – takođe mogu biti vrlo opasni a manifestuju se u vidu depresije, emocionalne praznine, anksioznosti. Takođe je prisutan gubitak motivacije i entuzijazma, kao i doživljaj bezvrednosti koji je usko povezan sa gubitkom samopouzdanja i samopoštovanja.
Dobro isplanirajte svoje vreme i produktivnost neće izostati
Kako ne biste došli u ovu situaciju važno je da dobro isplanirate svoje vreme, jer dobra organizacija povećava produktivnost. Usresredite se na jednu stvar koju treba da obavite i svu energiju usmerite u tom pravcu. Isključite telefon, ne proveravajte mejlove i pokušajte da se fokusirate na ono što radite u datom momentu. Možda će vam u početku biti neobično, jer ste naviknuti da odgovarate na telefonske pozive i proveravate poruke. Ali kada uvidite brojne benefite ovakvog načina rada i sami ćete shvatiti da je multitasking veoma loša navika koju je neophodno iskoreniti.
