Kada se spomene priprema zimnice, prvo što prizivamo u sećanje su mirisi detinjstva, bakina kuhinja i kraj leta. Među prvim asocijacijama svakako je i zavodljivi miris pečenih paprika koji se širi čitavom ulicom, ostava ispunjena sveže pripremljenim teglama domaćeg džema, ajvara, pinđura i turšije. Tu je, naravno, i ona poznata trema i nestrpljenje pred isprobavanje prve tegle kiselih krastavčića. Nikako nismo mogli da izdržimo a da je ne otvorimo pre prvih kasnojesenjih dana. Uvek bismo je nekako „prerano“ načinjali. 

U odnosu na neka davna vremena kojima su majstorski gospodarile naše bake, danas je ovaj dragoceni običaj daleko manje zastupljen. Savremeni način života i mogućnost kupovine gotove zimnice u poslednje vreme prete da ugroze lepu tradiciju pripreme konzervirane hrane u domaćoj radinosti, nasleđenu od naših baka. Neki će reći da je ovaj način jeftiniji, drugi će dodati da ne štedi samo novac već i vreme. Međutim, da li zaista ijedna tegla zimnice u rafovima supermarketa može da zameni jedinstveni, dobro poznati ritual koji se nasleđuje generacijama?

Zašto ne bismo nastavili tamo gde su stali stari znalci – naše bake? 

Priprema zimnice – tegla puna ljubavi

Kada je u pitanju konzerviranje sveže ubranog voća i povrća (bilo da ga pečete, kuvate, kiselite, sušite ili zaslađujete) – postupkom sterilizacije doprinećete njihovom dužem veku trajanja i sačuvaćete ih i za naredne mesece, van njihove sezone.

Mnoge savremene domaćice danas se odlučuju za izvesne zdravije alternative u pripremanju zimnice. One se pre svega odnose na prilagođavanje sastojaka i zdraviji način pripreme, uz upotrebu odabranih začina, aromatizovanog sirćeta ili ulja i štedljivo korišćenje šećera. Npr. sve češće se kao zamena za klasični industrijski šećer koristi onaj od organske šećerne trske.

Ukoliko pripadate malom broju onih koji se nisu odrekli ovog lepog običaja, karakterističnog uostalom za sve balkanske narode, verovatno ste davno posegli za teglama za zimnicu i ona je već uveliko sa mnogo ljubavi spremljena i u vašem domaćinstvu. 

U slučaju da niste do sada imali iskustva u ostavljanju konzerviranih namirnica, možda smo prethodnim redovima uspeli da utičemo na to da i vas osvoji strast prema pripremanju zimnice.  U tom slučaju podelićemo sa vama neke osnovne trikove koje morate imati u vidu pre nego što se dogodine upustite u ovu autentičnu i toplu, slatko-kiselu avanturu. Imajte na umu to da je u procesu ostavljanja zimnice najvažnija pravilna priprema!

Priprema zimnice i njeno skladištenje – osnovni saveti za početnike

Počnite od ambalaže u kojoj će se zimnica čuvati! Neka flaše i tegle obavezno budu čiste i neoštećene. Najbolje je da kupite nove tegle, sa metalnim poklopcima, ali možete iskoristiti i prošlogodišnju ambalažu ukoliko ste je sačuvali. Naravno, flaše, tegle i poklopce dobro operite, sterilišite u ključaloj vodi (oko desetak minuta) i ocedite pre korišćenja. Ovo je važno za sve vrste konzerviranja hrane, kako za slatku (sokovi, slatko, kompot, domaći džem i voćni pekmezi), tako i za slanu zimnicu (paradjz-sok, turšija, ribanac, ajvar, pinđur, paprika u pavlaci…)

Proces pripreme zimnice, nažalost, ume da ostavi poprilično nereda za sobom. Zato je važno i u kakvim uslovima ostavljate zimnicu. Ne žive sve domaćice na selu i nemaju tu mogućnost da im čuveni „smederevac“ bude glavni saveznik u tom poslu. To ne znači da kao vlasnice moderne kuhinje treba da se odreknu tradicionalnog načina za konzerviranje hrane. Zato u ovom procesu kvalitetne radne ploče, (kao što su recimo M90 radne ploče od mermera ili kvarca) mogu biti odličan saučesnik. Mermer je, naime, prirodan kamen, koji je otporan na visoke temperature i lako se održava. Tako pečenje, kuvanje, kiseljenje, sušenje, zaslađivanje, mešanje i presipanje u tegle modernim domaćicama neće predstavljati nikakav problem.

U zavisnosti od faze i načina pripreme, ukoliko voće i povrće prethodno kuvate, činite to u aluminijumskom, emajliranom ili vatrostalnom posuđu. Ukoliko ste ljubitelj bržih i efikasnijih varijanti, pojedinu zimnicu možete ostavljati i preskačući ovaj korak, recimo kisele paprike. Pošto ih operete i izvadite semenke, isecite ih na veće komade (osmine). U posebnoj činiji pripremite šećer, so i vinobran, pa ovom mešavinom ravnomerno prelijte papriku. Ovaj proces „brzog kiseljenja“ je završen nakon što sve zalijete sirćetom, ali imajte u vidu da je i rok trajanja znatno kraći.

Turšija – omiljena zimska salata

Možda nemate tu idealnu mogućnost da uzgajate voće i povrće u sopstvenoj bašti. U tom slučaju potrudite se da ih makar nabavite kod proverenih proizvođača i uzgajivača. Birajte sveže, zdrave, jedre i neoštećene polodove. Kod pripreme turšije npr. dobro operite povrće i eventualno ga isecite na manje komade. Stavite u tegle s mešavinom vode, soli, sirćeta, malo šećera i odabranim začinima. Zatim dobro zatvorene tegle kuvajte u loncu s toplom vodom na 75-100 stepeni. Pustite mašti na volju kada je u pitanju izbor plodova za vašu omiljenu zimsku salatu (paradajz, karfiol, šargarepa, krastavčići, kupus…). Na kraju samo još ne zaboravite da obeležite tegle nalepnicama, ispišete datum konzerviranja i odložite ih u ostavu.

Sledeći put kada otvorite teglu prave domaće zimnice, setite se da time otvarate i komadić detinjstva. Nadamo se da ćete dogodine imati punu ostavu tegli koje ćete uveliko razmenjivati i poklanjati rodbini i prijateljima. Takođe, očekujemo da ćete slike svoje prve zimnice ponosno deliti na Instagramu ili drugim društvenim mrežama.