Naslednici koji treba u ostavinskom postupku da naslede imovinu, često postavljaju pitanje da li se plaća porez na nasleđe.

Poreska prijava i nastanak poreske obaveze

Kada Javni beležnik donese rešenje o nasleđivanju, i kada ono postane pravosnažno, on će isto proslediti poreskoj upravi.

Na osnovu ovog obaveštenja poreska uprava će pokrenuti postupak da bi se utvrdio porez na imovinu. Poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

Poreski obveznici

Naslednik koji se prihvatio nasleđa biće poreski obveznik.

Naslednik koji se odrekao nasleđa, ili svoj deo ustupio drugom nasledniku neće biti poreski obveznik.

Koja imovina podleže oporezivanju

Porez se plaća na nasleđene nepokretnosti, gotov novac, štedne uloge, depozite u banci, novčana potraživanja, digitalnu imovinu, pravo intelektualne svojine, motorna vozila, plovila, vazduhoplove i druge nasleđene pokretne stvari.

Visina poreza

Deca, unuci, i ostali potomci, kao i supružnik i roditelji ostavioca oslobođeni su plaćanja poreza na nasleđe.

Braća i sestre ostavioca, kao i potomci braće i sestara plaćaju porez na nasleđe po stopi od 1,5% od vrednosti nasleđene imovine.

Svi ostali naslednici plaćaju porez po stopi od 2,5% od vrednosti nasleđene imovine.

Za poresku osnovicu se uzima tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova, i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati, a procenu vrednosti vrši poreska uprava.

Odgovornost naslednika za dugove ostavioca

Naslednik koji se prihvati svog naslednog dela, odgovara i za dugove koje je ostavilac imao. Međutim, odgovornost za dugove ne može biti veća od vrednosti imovine koju je nasledio. Ovo znači da ukoliko visina duga prevazilazi vrednost imovine koju je naslednik dobio u nasleđe, poverilac ne može naplatiti ceo dug.

Kako poreska uprava gleda na ustupljeni nasledni deo

Zamislimo situaciju da se u ostavinskom postupku pojave dva brata koji nasleđuju imovinu svoga oca. U slučaju da se oba brata prihvate svog naslednog dela, obojica će biti oslobođeni poreza na nasleđe.

Međutim ukoliko jedan brat ustupi svoj nasledni deo drugom bratu, brat koji je prihvatio ustupljeni deo moraće da plati porez na taj deo.

Sve je ovo zbog toga što poreska uprava ovaj ustupljeni deo ne tretira kao nasleđe, već kao poklon jednog brata drugom bratu. Zato ovaj ustupljeni deo ne podleže porezu na nasleđe, već je oporezovan porezom na poklon.

Porez na poklon ne plaćaju deca, unuci, ostali potomci kao i supružnik poklonodavca. Roditelji, braća i sestre, kao i njihovi potomci, porez na poklon plaćaju po stopi od 1,5%. Svi ostali poklonoprimci plaćaju porez na poklon po stopi od 2,5%.

Poresko rešenje i rok plaćanja poreza

Kada poreska uprava sprovede postupak utvrđivanja poreza, ona će doneti rešenje i dostaviti ga poreskom obvezniku.

Poreski obveznik će imati rok od 15 dana da uplati porez na račun koji je naveden u rešenju. Ovaj rok počinje da teče od dana kada obveznik primi rešenje. Nakon isteka ovog roka poreska uprava će početi da obračunava i kamatu, a postoji mogućnost i da poreska uprava sprovede prinudnu naplatu.

Žalba na poresko rešenje

Poreski obveznik koji smatra da rešenje nije pravilno doneto, ima pravo da izjavi žalbu u roku od 15 dana od dana kad primi rešenje. Žalba ne odlaže izvršenje.

Ukoliko žalba bude odbijena, poreski obveznik ima još jednu mogućnost, a to je da pokrene upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana od dana kad primi drugostepeno rešenje.