Dragi moji mali ljudi i budući veliki, obraćam se vama, ali ovaj tekst nije samo vama namenjen, već i vašim roditeljima i svakom živom stvoru dovoljno svesnom da razume ove reči. Vi ste budućnost ove Planete i na vama je da je popravite, jer smo mi, nažalost, uspeli da je pokvarimo. Uništavali smo je, ne shvatajući da tako ugrožavamo sebe i uništavamo vas i vaše pravo da živite u zdravom okruženju.
Naša Planeta jedina je, koliko je to u našem znanju, na kojoj je moguć život. Godinama istražujemo svemir i do sada nema naznaka ni direktnih dokaza o postojanju života bilo gde osim na planeti Zemlji. To svakako nije slučajno, nije ni slučajno da baš ovde ima u izobilju svega i to ne samo za nas nego za svako živo biće koje na Zemlji živi.
Znači, mi živimo na savršenoj planeti u savršenim uslovima. Ali nam to nije dovoljno! Kao najinteligentnija bića na planeti trebalo bi da smo dovoljno samosvesni da zaštitimo taj izvor savršenstva i očuvamo te savršene uslove života. Međutim, nije tako! Svest bez savesti ne znači puno, možda jesmo pametni kao pojedinci ali smo definitivno neodgovorni, sebični i nemarni kao zajednica. Takvi smo prema sredini u kojoj živimo, a time i prema sebi samima.
Da li smo mi bolest Planete?
Bolest se definiše kao svako odstupanje od stanja zdravlja i ima svoje karakteristične simptome i zahvata ceo organizam ili je ograničen na pojedine organe. Ako posmatramo Zemlju kao jedan jedinstveni organizam, što ona i jeste, onda – da! Mi smo bolest naše planete. Ako su reke krvotok tog jedinstvenog organizma pogledajte samo njihova korita pa mi recite da li vam izgledaju zdravo. Ako su šume pluća, pogledajte i njih, pluća nam se sužavaju, puna su katrana i dima. Ako pogledate dobro, videćete bolesnika koji se grčevito bori i želi da ozdravi. A mi, šta radimo? Nastavljamo da zagađujemo vodu, vazduh, zemljište i čitavu našu životnu sredinu.
Osnovni uzrok svakog zagađenja i narušavanja ravnoteže u prirodi jeste čovek i njegove različite aktivnosti. Nijedan od nastalih problema neće se rešiti ukoliko se ne menja ljudsko ponašanje. I ne samo da ćemo se suočavati sa postojećim, nego će ti problemi biti sve veći i po čovečanstvo sve opasniji. Do te mere da može biti doveden u pitanje i sam naš opstanak na Zemlji.
Evo nekoliko primera koje treba da znate, a koji govore o čestim vrstama otpada i vremenu potrebnom da se u prirodi razlože. Njihov uticaj uglavnom zanemarujemo, ne razmišljajući mnogo o tome koliko su opasni.
- Ogrizak od jabuke – nekoliko nedelja
- Kora narandže ili banane – nekoliko meseci do 2 godine
- Papirne novine – 2 do 12 meseci
- Cigareta bez filtera – 3 meseca
- Filter cigarete – 1 do 5 godine
- Žvakaća guma – 5 godina
- Aluminijumske konzerve – 80 do 200 godina
- Stiropor – 1.000 godina
- Plastične kese – do 200 godina
- Plastične flaše – do 500 godina
- Staklena flaša – 1.000.000 godina
Žvakaće gume, naprimer, mogu ostati zalepljene za asfalt i do 25 godina. Razmislite… da li možete ostaviti bolji trag svog postojanja na Zemlji?
Utičite na svoje roditelje i svoju okolinu ako je moguće svakog dana, razgovarajte sa drugovima kod kojih primetite loš odnos prema prirodi. Objasnite im da će im se svaki delić onog otpada koji nisu bacili gde treba vratiti u tanjir, u čašu vode koju piju.
Ni planeta koju imamo nije samo naša
Ne zaboravite još jednu činjenicu nismo sami na ovoj planeti, delimo je sa milionima drugih vrsta, koje svesno ili nesvesno ugrožavamo i uništavamo. Možemo li se dozvati pameti i svoju inteligenciju upotrebiti da sačuvamo prirodu, ekosisteme, životinje i biljke. Možemo li stvari posmatrati iz drugog ugla i zaista i pokazati na nismo uzalud nainteligentnija bića na Planeti.
