Studiranje je zaista jedan od najlepših perioda u životu. Međutim, ono u većini slučajeva takođe ume biti stresno i naporno. Kako se adaptirati na novo okruženje i nove obaveze, kako otići iz bezbrižnog roditeljskog doma ukoliko se studira van mesta stanovanja, prihvatiti činjenicu da u život ulaze novi ljudi, obaveze i prioriteti – sa svim ovim pitanjima se suočavaju budući studenti.

Nakon upisa na fakultet, pred brucošima je dug period novih uzbuđenja, strepnje, sreće, panike, nervoze, osećaja (ne)zadovoljstva itd. Iako je svaka studentska priča individualna, u daljem tekstu otkrivamo neke korisne savete koji mogu pomoći brucošima da prebrode ovaj stresan period koji sa sobom nosi početak studiranja. 

Reći „zbogom” roditeljskom domu nije lako, ali…

Brucoši koji se iz unutrašnjosti sele u veći grad ili čak drugu državu radi obrazovanja suočavaju se sa velikom promenom – odlaskom iz roditeljskog doma. Selidbe su i inače stresne i fizički naporne, ali mladima koji napuštaju dom obično posebno stresno pada činjenica da odlaze iz poznatog i bezbrižnog okruženja u nepoznato. U najboljem slučaju uglavnom su ispunjeni strepnjom.

Samostalno funkcionisanje u novom životnom prostoru podrazumeva apsolutnu organizaciju vremena i obaveza u sopstvenoj režiji. Dakle, ja pripremam obroke, ja održavam higijenu doma, takođe, moram otići da platim račune, a onda i u nabavku i slično. S druge strane, iako boravak u studentskom domu tokom studiranja ima brojne prednosti, i on podrazumeva izvesna prilagođavanja na novo okruženje, cimere i sl.

Adaptacija je važna zbog…

Rečenica: Navikni se, to je što je, nemaš druge nije uvek od koristi brucošima. Važno je objasniti im da je adaptacija na novo životno okruženje najpre bitna zbog sazrevanja i osamostaljivanja, do kojeg u roditeljskom domu obično dolazi znatno kasnije. Osoba postaje samostalna i zrela onda kada se nađe u prilici da sama odlučuje, procenjuje, rešava probleme, organizuje svoje vreme, bira svoje prioritete i sl. Novo okruženje može doneti mnogo stresnih i neprijatnih stvari, ali isto tako može biti promena puna poučnih i izazovnih situacija.

Promena okruženja nekada prija

I najzad, nisu sve promene stresne. Neke umaju da budu prijatne, osvežavajuće, oslobađajuće, a to je najčešće slučaj kod brucoša koji se iz manjih mesta sele u veliki grad. Naravno da veći grad pruža više mogućnosti, uključujući izlaske i provod, nove hobije, zabavne sadržaje, upoznavanje novih ljudi istih ili sličnih interesovanja itd. Svaki dan može biti zanimljiv i ispunjen na svoj način, a kada prihvatite tu činjenicu biće vam mnogo lakše da se naviknete na novo životno okruženje.

Da li treba biti blizak sa cimerima i kolegama sa faksa?

Odgovor na ovo pitanje je apsolutno individualan, jer zavisi od stavova, potreba, slobodnog vremena, druželjubivosti, kao i karaktera i osobina svakog brucoša ponaosob. Ima onih koji se drže stava da se prijatelji ne stiču na fakultetu, te nisu bliski sa kolegama. Takođe, cimerski odnosi ne funkcionišu kod svih idealno, niti je kod svakog prag tolerancije visok. 

Da li će se brucoši zbližiti sa svim novim ljudima koji neminovno ulaze u njihov život, to zavisi isključivo od njih. Mnogo je važnije da shvatite da kolege nisu i ne treba da budu vaša konkurencija, kao i to da sa cimerima delite životni prostor, ali ne morate da delite i životne navike. Pošto razgraničite ove važne stvari, uvek postoji mogućnost da sa njima izgradite prijateljstva za ceo život.

Kako održati prijateljstva iz srednje škole?

Još jedno od brojnih pitanja koja muče buduće studente jeste i: kako ostati u kontaktu sa starim društvom? Održavati prijateljstva nakon srednje škole, na daljinu, zaista ume biti veliki izazov, pogotovo što se svako okreće svojim novim obavezama i novom tempu života. 

Ne postoji tajna formula za održavanje prijateljstva iz srednje škole. Dovoljno je da postoji obostrana želja i potreba da ono opstane. Kontaktirajte sa prijateljima kad god vam to dozvoljava slobodno vreme i prilike, trudite se da budu upućeni u vaš novi život, a isto tako i da vi razumete njihov. Ne ljutite se ako nemaju onoliko vremena za druženje kao nekada, ako su postali ozbiljniji, zreliji. Sve je to normalno i prihvatljivo dok i dalje imaju vremena za vas.

Kad primetite da više niste deo njihovog života i da samo vi zovete, pišete, potencirate susrete i druženje, osećate nerazumevanje, nedovoljnu bliskost i slično – povucite se, jer su male šanse da ćete spasiti takvo prijateljstvo. 

Kako se adaptirati na fakultetske obaveze

Fakultetske obaveze nisu nimalo lake i bezazlene, bez obzira na odabir fakulteta. Mnogo je pitanja koje brucoši sebi postavljaju – obim gradiva, polaganje kolokvijuma i ispita, kada, kako i koliko učiti, kako se nositi sa neuspehom, visokim kriterijumima profesora i slično. Iz ugla osobe koja se prvi put suočava sa svim tim stvarima one trenutno deluju kao nerešivi problemi. 

Međutim, na fakultetske obaveze treba gledati kao na nov izazov. Ako se pred kraj prve godine studija i dalje ne snalazite, već ste, naprotiv, tužni, očajni, razočarani, pomoć uvek možete potražiti u psihološkim savetovalištima za mlade i centrima za očuvanje mentalnog zdravlja. Možda vam psihoterapija neće pomoći da položite sve ispite, ali će vam dati smernice kako da se snađete u novonastaloj situaciji.  

Šta ako ne položim ispit?

Prvi neuspeh na ispitu ne znači da fakultet koji ste odabrali nije za vas i nikako ne smete izgubiti motivaciju zbog toga. Ako se već na početku suočavate sa neuspehom, prihvatite dve stvari – da ćete preživeti osećaj neprijatnosti i da je neuspeh sastavni deo studiranja i života uopšte. Umesto da vas ova situacija obeshrabri i baci u očaj, razmislite o sledećim stvarima – možda nisam dovoljno dobro savladao/-la gradivo, možda postoji oblast koju ne mogu sam/-a da savladam ili imam poremećaj pažnje tokom učenja, možda profesor ima visok kriterijum, možda ovo samo nije bio moj dan. 

Ukoliko i posle mnogo truda i napora uvidite da ste odabrali pogrešan fakultet, znajte da uvek postoji mogućnost da se preusmerite na neki drugi. Moguće je da u momentu odabira budućeg zanimanja još niste bili dovoljno zreli da shvatite šta zapravo želite, ali to ne znači da je kasno da sebi date novu šansu.