Novi Sad je izabran za Evropsku prestonicu kulture za 2022. godinu, pa je ovo savršena godina da centar naše najveće pokrajine pokaže šta sve od kulturnog sadržaja ima da ponudi. 

Ovoj sekciji definitivno pripadaju i bioskopi, kao bastioni razvoja kulture, maltene od samih početaka prikazivanja filmova na platnu.

Novosađani su već početkom 20. veka dobili epitet filmofila, koji rado posećuju neku od bioskopskih sala širom grada, bez obzira na generaciju kojoj pripadaju. Snalazili su se i oni siromašniji, te štedeli kako bi ugrbili priliku da makar jednom mesečno pogledaju film.

Nije prošlo ni punih godinu dana od kako se u Parizu krajem 19. veka prikazao prvi film, da bi i Novosađani imali istu priliku u svom gradu.

Danas u bioskopima u Novom Sadu imate priliku da istinski doživite celokupan ugođaj gledanja filmova, čemu doprinose najčistiji kvalitet slike, odličan zvučni sistem, udobna sedišta i tako dalje.

To ranije nije bio slučaj, što je nekako i potpuno logično, ali su ti počeci bili zaslužni da se kod Novosađana razvije ljubav prema gledanju filmova koju i danas gaje.

U nastavku možete pročitati više o tome kako je ta ljubav nastala, razvijala se i doprinela da bude ovakva kakva je i danas.

Prva projekcija bez bioskopske sale

Iako je publika u Novom Sadu prvi film imala prilike da pogleda već krajem 19. veka, tada su jedino mogli da se zadovolje projekcijom putujućeg bioskopa u pozorištu Dunđerskog.

Međutim, nedugo zatim, već 1908. godine se kod današnjeg Muzeja Vojvodine otvara prva bioskopska sala i dvorana za pozorišne predstave pod nazivom Tivoli.

Atmosfera u prvim bioskopskim salama je bila potpuno drugačija nego danas, s obzirom da kultura gledanja filmova još uvek nije bila na visokom nivou. Filmovi su tada bili nemi, dok je publika imala običaj da glasno komentariše, negoduje, pa čak i navija u odnosu na to kako se dešavanja na platnu odvijaju.

Pored toga, neretko se dešavalo da tokom projekcije zasviraju tamburaši ili harmonikaši, kako bi upotpunili atmosferu.

Pa ipak, ovo je i dalje bila zabava bogatih, s obzirom na visoku cenu karte.

Prve bioskopske sale izgrađene striktno za puštanje filmova

Nedugo posle Tivolija, Novi Sad je dobio još nekoliko sala za gledanje filmova, sa tim da su one imale striktno tu namenu. Prva od njih zvala se Apolo, dok je izgradnja bila u režiji deoničarskog društva “Apolo projektograf”.

Ono što je bilo karakteristično za Apolo koji je nastao 1910. godine jeste da je ovde ipak dolazila nešto drugačija publika u odnosu na Tivoli. Razlika se pre svega ogledala u nivou kulture, otmenosti i pripadnosti određenom staležu.

Samim tim je i ponašanje unutar bioskopa za vreme projekcije bilo drugačije.

Godine 1913. Novi Sad dobija još jedan bioskop i to na lokaciji koja je danas veoma dobro poznata – u pasažu Zmaj Jovine ulice, odnosno na mestu dvorišta ugostiteljskog objekta Gusan.

Zanimljivo je da je na ovom mestu u bioskopu Korzo prikazan prvi film koji je zapravo i sniman u Novom Sadu, što je dodatno izazvalo pažnju i interesovanje javnosti i publike.

Film pod nazivom “Detektvi kao lopov” prikazivan je od 1916. godine.

Period između dva svetska rata

Period između dva rata smatra se veoma pozitivnim, kada je razvijanje ljubavi prema kinematografiji u režiji Novosađana u pitanju. Već 1924. godine nastaje novi bioskop i to u dvorištu današnje Vojvođanska banke.

Glavni projektant je bio Avgust Najar, dok Odeon, kako je naziv bioskopa glasio u početku menja ime u Slavica 1953. godine. 

Međuratni period pored Odeona donosi otvaranje još nekoliko značajnih bioskopa za ovaj period, kada su svoja vrata za publiku otvorili:

• Uranija;

• Reks;

• Luksor;

• Palas.

Karakteristično za ovaj period jeste puštanje ratnih filmova, koji u skladu sa vremenskim razdobljem u kojem se nalaze dobiaju na popularnosti. Oni kojima je rata bilo preko glave u svakom smislu voleli su da gledaju planetarnu zvezdu Čarlija Čaplina, ali i filmove o Šerloku Holmsu, koga je tumačio Džon Barimor.

Odlazak u bioskop je već u ovom periodu postala opcija za društvena okupljanja, pa samim tim i odličan izbor za kvalitetno provedeno vreme sa prijateljima. 

Ženska populacija bila je više okrenuta filmovima u kojima su glavne uloge imale tadašnje ikone lepote kao što su Greta Garbo, Ramona Novara i Merlin Ditrih.

Dešavanja nakon Drugog svetskog rata

Tokom rata se nisu prikazivali domaći filmovi u bioskopima, dok je i posećenost nekako logično bila mala.

Međutim, već 1954. godine kreću ponovo dešavanja na bioskopskoj sceni Novog Sada, kada Želimir Žilnik osniva “Tribinu mladih”, koja je imala snažan uticaj na tadašnji bioskopski život alternativnijeg karaktera.

Godine 1969. Novi Sad dobija prvi veliki i savremeni bioskop sa 700 mesta pod nazivom Arena.

Bila je jedan od najlepših bioskopa u Evropi toga vremena, sa rekordnim posetama od po 200.000 kupljenih karata na godišnjem nivou.

Još jedan od važnih momenata u kinematografiji Novog Sada jeste i osnivanje organizacije za uvoz, proizvodnju i distribuciju filmova “Zvezda film Novi Sad”. Obuhvatili su nekoliko važnih objekata u gradu, gde su ljudi imali prilike da gledaju mnoge domaće i strane filmove.

Samo neki od onih koji su se u tom period davali pod okriljem ove organizacije jesu: “Lude godine”, “Došlo doba da se ljubav proba”, “Ljubi ljubi, al glavu ne gubi” i mnogi drugi.

Savremeni period i počeci mnogo većeg ulaganja u bioskope

Koliko su Novosađani bili zaljubljeni u kinematografiju svedoči i podatak da su bioskopske sale Arena i Jadran dan nakon počekta bombardovanja bile pune.

Ovo je dovoljan dokaz da su filmovi od početka davanja u našoj zemlji bili prava pasija Novosađana. Međutim, sledi period od par godina kada u ovom gradu nije radio nijedan veći bioskop.

Ovaj kratki i mračan period trajao je od 2008. godine kada se gase Arena i Jadran, pa sve do 2010. godine kada se renovira Arena. Osim nje, moderni Cinestar bioskopi pojavljuju se i u tržnim centrima BIG (2015) i Promenada (2018).

Danas Novosađani imaju prilike da uživaju u svim svetskim i najnovijim projekcijama na veoma visokom nivou u pomenutim bioskopima. Verujemo da se razvoj ljubavi prema filmovima skladno tome neće nikada ugasiti!