Poznavanje još nekog jezika, pored maternjeg, donosi brojne benefite, čega su svesni mnogi roditelji, tako da je razumljivo zašto usmeravaju decu da uče strani jezik. I pored tog saznanja,  mnogi su u nedoumici kada najranije treba upisati dete u školu stranog jezika.

Neka deca počinju sa učenjem stranog jezika već sa tri ili četiri godine, dok se druga upoznaju sa stranim jezikom tek sa polaskom u osnovnu školu. Takođe, postoje i škole stranih jezika koje imaju polaznike koji nisu napunili čak ni godinu dana. Imajući sve ovo u vidu, sasvim je razumljivo što su pojedini roditelji imaju dilemu – kada upisati dete u školicu jezika?

Kada upisati dete u školu jezika?

Bez obzira na mnoštvo različitih teorija, većina profesora u privatnim školama smatra kao idealno vreme za upis u školu stranih jezika period između treće i četvrte godine. Zapravo, važno je da je dete savladalo maternji jezik i da ga priča sa razumevanjem. Ukoliko na maternjem jeziku sklapa smislene rečenice, učenje stranog jezika mu neće predstavljati problem.

Pre nego što odlučite da upišete dete u školu jezika, razgovarajte sa njim. Pitajte ga da li želi da nauči engleski, nemački, francuski ili neki drugi jezik. Ukoliko dete nema tih želja, već je u pitanju samo vaša ambicija, savet je da odustanete i sačekate bolji momenat. Ako insistirate, a dete ne pokazuje interesovanje, stvorićete kontraefekat, a verovatno i averziju kod deteta prema učenju stranih jezika. Međutim, ukoliko je dete zainteresovano i učenje drugog jezika mu deluje primamljivo, odvedite ga da vidi kako izgleda prvi čas pre nego što ga upišete u školicu.

Učenje stranog jezika u detenjstvu ima brojne benefite tokom života

Ukoliko je dete znatiželjno, radoznalo i zainteresovano, neuporedivo brže će naučiti strani jezik u odnosu na dete koje je primorano da ide na časove, zbog roditeljske ambicije. Stručnjaci tvrde da učenje stranog jezika u mlađem uzrastu pored toga što obogaćuje znanje, stvara i radne navike. Polaskom u školu, deca koja su pohađala časove stranog jezika bez poteškoća izvršavaju školske obaveze.

Dečji mozak je kao sunđer, tako da ukoliko dete od malena govori najmanje dva jezika smatra se da u starosti neće imati poremećaj pamćenja ili  demenciju.

Za razliku od ljudi koji govore samo jedan jezik, bilingvalni ljudi su neuporedivo bolji u zadacima koji zahtevaju fokus pažnje i multitasking. Konstantan napor kojem su izloženi u situacijama kada treba da odluče koji jezik će koristiti dovodi do mentalne gimnastike.

Deca koja govore strani jezik mnogo bolje poznaju svoj maternji

Nekada se verovalo da učenje bilo kog stranog jezika zbunjuje dete. Međutim, dokazano je da deca učeći strani jezik mnogo bolje poznaju i svoj maternji, kao i da postižu bolje rezultate na raznim testovima. Takođe, dokazano je da deca koja uče strani jezik ranije počinju da čitaju.

U poređenju sa svojim vršnjacima, bilingvalna deca sa lakoćom prepoznaju gramatički neispravne rečenice, a kasnije tokom školovanja gramatika engleskog jezika im ne predstavlja problem.  Deca uzrasta oko 7 godina mogu da nauče tečno i gramatički ispravno da govore jezik. 

Zašto treba učiti strani jezik?

Kada ste u situaciji da razgovarate sa ljudima na drugom jeziku produbljujete veze sa njima, jer se lakše sporazumevate. Takođe, otvaraju vam se brojne mogućnosti koje bilingvizam nosi sa sobom. Učenje jezika je od ogromnog značaja za poslovne sposobnosti u budućnosti, jer dvojezičnost briše granice i nudi mnoštvo poslovnih mogućnosti. Znanje najmanje jednog stranog jezika olakšava pronalaženje posla, pohađanje kurseva, studiranja u inostranstvu i sl. Digitalno doba koje je uveliko nastupilo je nezamislivo bez znanja berem jednog stranog jezika.

Putovanje u inostranstvo je sjajan način da proširite dečje vidike i pomognete im da iskustveno osete razlike. Samim tim što će dete biti u situaciji da priča na stranom jeziku moći će više da razume i bolje da se snađe. Čak i ako ne priča tečno, stranci će ceniti uložen trud. Osim toga svakodnevnim  korišćenjem stranog jezika dete ojačava samopuzdanje, što ga dodatno motiviše. 

I na kraju ne kaže se uzalud „Vrediš onoliko koliko jezika govoriš“. Investicija u sopstveno znanje, odnosno u znanje dece, jeste nešto što će im višestruko koristiti.