Biljke čije delove koristimo u lekovite svrhe se retko uzgajaju u baštama, a jedan od uzroka je i što ne postoje kultivisane vrste koje zadržavaju upravo ona svojstva koja su korisna za zdravlje. 

Osim toga, u prirodnom izdanju, uglavnom  rastu u obliku trava ili neuglednih žbunova te se vrlo retko i u strogo kontrolisanom prisustvu uklapaju u koncepte uređenih bašti.

Lavanda, ruzmarin i timijan spadaju u izuzetke koji se rado gaje, poduradraju se sa  željama mnogih, od dominacije u bašti do pojedinačnih žbunova koji daju pečat ukupnoj estetici. 

Pored toga što služe kao ukras, poznate su po lekovitim svojstvima, ali i kao začinsko bilje.

Lavanda-ljubičasta lepotica za zdravlje i lepotu

Visoko cenjena u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji zbog lekovitih svojstava i arome, lavanda se koristi i u kulinarstvu i glavni je sastojak čuvenog provansalskog začina. Odličan je začin ovčetini, dinstanom mesu i ribi, a cvetovi lavande se koriste za dekoraciju jela.

Cvet lavande se stavlja i u jastuke rade boljeg sna i otklanjanja uznemirenosti,  poznat i kao insekticid, i efektivan je u zaštiti od moljaca.

Poznata od davnina po lekovitom svojstvu, lavanda se najviše koristi u vidu esencijalnog ulja koje je zbog svoje široke primene i velike tražnje uslovilo plantažno gajenje ove, inače divlje biljke, poreklom iz planinskih zona Sredozemlja.

Pored toga što je uobičajen sastojak mnogih krema, šampona, sapuna, mirisnih kesica za odeću, lavanda se u lekovite svrhe koristi kod poremećaja vezanih za nesanicu, anksioznost, stres, postoperativne bolove, za blaže probavne poremećaje, a pomaže i kod alopecije (gubitka kose)…

Ulje lavande se koristi i kao sastojak lekovite kupke za bolove u zglobovima i mišićima, a i pomaže i u otklanjanju ekcema na nežnoj dečijoj koži. 

Nekoliko kapi ulja lavande dodato u neutralno ulje kao što je susamovo, može biti od pomoći kod uklanjanja glavobolje blagom masažom slepoočnica. Na ovaj način može biti i od koristi i kod stanja izazvanih stresom i anksioznim napadima.

Čaj od lavande se koristi za umirenje i opuštanje, nesanice ali i kod oslabljenog imuniteta i prehlade. Spravlja se tako što se četiri kašike suvih cvetova preliju litrom vruće vode, ostavi se da odstoji 5 minuta i nakon toga se doda prstohvat cimeta.

Ovako spremljen čaj može se konzumirati svakodnevno i kao aromatičan, osvežavajući napitak.

Ruzmarin- lekovit, aromatičan svatovski ukras

Tradicija naših prostora ruzmarin je, ne bez razloga,  proglasila biljkom koja simbolizuje sreću,ljubav i napredak, a grančica kojom su se kitili svatovi nosila je upravo ova značenja. 

Mediteranska kuhinja ga vrlo rado koristi kao dodatak jelima od mesa, ribe, plavog patlidžana ali i uz testenine, variva i razne sosove i salate. Ulje ruzmarina pored izuzetno prijatnog mirisa ima i antiseptičko dejstvo pa se koristi kod bakterijskih oboljenja kože. 

Osim lekovitosti, nekoliko kapi esencijalnog ulja ruzmarina dodatog u bademovo, ili jojobino služi kao eliksir za negu zrele kože kojoj je potrebno zatezanje. 

Delovi tela oboleli od reumatizma, gihta, artitisa tretiraju se mešavinom ulja ruzmarina u količini od 4-6 kapi na 15 ml alkohola, i to utrljavanjem, ili raspršivanjem, a ovaj recept za otklanjanje bolova uspešno se primenjuje i kod sportskih povreda i bolova u mišićima. 

Ulje ruzmarina se koristi i u aromoterapiji za otklanjanje stresa i anksioznih napada.

Čaj od ruzmarina je odličan za poboljšanje cirkulacije u mozgu, odnosno poboljšanje pamćenja pa se preporučuje i za otklanjanje posledica moždanog udara. Spravlja se tako što se supena kašika suvih listova prelije sa šoljom  ključale vode, ostavi se da odstoji 20 minuta i konzumira se nakon ceđenja u količini od dve šolje tokom dana.

Za svakodnevnu upotrebu može se kombinovati sa nanom i koprivom. Čaj od ruzmarina se može koristiti i za otklanjanje lakših probavnih tegoba.

Timijan- za hrabrost, zdravlje i lepotu

Poznat iz antičke Grčka kao antiseptik, timijan se u tradiciji, zbog naziva koji znači i “hrabrost”, smatrao simbolom viteštva te se darivao ratnicima. Kod nas se vrlo često meša sa majčinom dušicom, a kao imaju slična dejstva i sličnog su sastava, razlika je u izgledu same biljke. 

Majčina dušica ima puzavo stablo na čijem su vrhu okrugli cvetići nežno ljubičaste boje, dok stablo timijana na puzi, već raste uspravno, užih je listića i nešto tamnijih i rastresitijih cvetova. Timijan se u kulinarstvu koristi kao dodatak varivima, a posebno je cenjen kao začin za jela sa paradajzom, tikvicama, patlidžanima i paprikom.

Čaj od timijana pomaže kod kašlja i bronhitisa, naročito kod magarećeg kašlja kod dece i spravlja se tako što se jedna grančica stavi u šolju vruće vode. Deluje antiseptički i vrlo je delotvoran kod upale grla kao rastvor za ispiranje. 

Preporučuje se i kao preventiva kod prehlada i za jačanje imunog sistema. Čaj od timijana je prirodan lek protiv dijareje  jer opušta mišiće debelog creva, i ublažava bolove u stomaku.

Ulje od timijana se koristi kao rastvor za oralnu higijenu i to tako šeo se stavi 1-2 kapi ulja u šolju mlake vode i mućka u ustima pola minuta dva do tri puta dnevno. Osim što ima antibakterijsko dejstvo timijan pomaže i jačanju desni i osvežava dah.

Odvar od timijana kao i razblaženo ulje u kombinaciji alkoholom ,2-3 kapi na 15 ml alkohola, je odlično i u suzbijanju akni i ekcema kod osetljive kože. Za lepotu kose i kože ulje timijana se koristi u kombinaciji sa nekim od nosećih, neutralnih ulja, kao dodatak. 

Takođe, ulje se može koristiti u otklanjanju nesanice, za ublažavnje napetosti , uzrujanosti, noćnih mora i glavobolja.

Mere opreza za korišćenje ove tri biljke su neophodne zbog mogućnosti izazivanje alergijskih reakcija, a kao i kod svih aromatičnih biljaka njihovo korišćenje se ne preporučuje deci i trudnicama.