Marketing označava skup aktivnosti koje se preuzimaju kako bi usmerile tok proizvoda i usluga od proizvođača prema korisniku, potrošaču ili klijentu – on ne treba da bude manipulativno oruđe, već samo olakšica prilikom predstavljanja brenda.

Globalna statistika iz 2022. godine ukazuje na činjenicu da više od polovine svetske populacije, tačnije 59% ili 4.70 biliona ljudi svakodnevno koristi društvene mreže. Prosečno dnevno vreme provedeno na društvenim mrežama je 2 sata i 29 minuta.

Ovo samo pokazuje da smo svedoci ogromne ekspanzije digitalnog marketinga. što mnoge stručnjake navodi na mišljenje da će se tradicionalni kanali oglašavanja vremenom ugasiti.

S tim u vezi, naredne redove smo posvetili rasvetljavanju svih potencijalnih nedoumica u vezi sa efektom tradicionalnog marketinga na ljude – stoga pročitajte naš tekst do kraja!

Šta je tačno tradicionalni marketing?

Tradicionalni marketing se odnosi na reklamiranje putem određenih sekundarnih kanala oglašavanja – tačnije TV-a, radija, štampanih novina, bilborda, reklamnih nalepnica i slično.

Figurativno rečeno, kada bismo “vratili film” unazad 2 decenije, uvideli bismo da su se građani najčešće informisali o određenim uslugama ili proizvodima putem tradicionalnih kanala. 

Za određeni brend biste čuli ukoliko ste se našli ispred TV-a u momentu kada je emitovana reklama ili bilborda dok ste se šetali gradom.

Mnogi reklamni materijali (kao što su leci i plakati) i danas zauzimaju fizičku formu, te se prilikom njihove izrade angažuju specijalizovane kopirnice, kao što je štamparija Print Plot Studio.

Ono što je zajedničko ovim načinima reklamiranje jeste činjenica da su ove metode vremenski i prostorno ograničene. 

Da pojasnimo – ukoliko se ne bi zadesio ispred TV-a u određenom momentu, drastično su manje šanse da bi čuo za dotični brend. S tim na umu, digitalni marketing se vremenom pojavio kao “solucija” ovih poteškoća, jer je u stanju da tergetira pravu publiku i ponudi pravi proizvod u pravo vreme.

Međutim, dalje se postavlja pitanje da li postoji šansa da tradicionalni i digitalni marketing žive u simbiozi, ili je neophodno da jedan kanal izgubi frekvenciju?

Sukob tradicionalnog i digitalnog marketinga

Tradicionalni ili moderni načini oglašavanja – ovo je večiti sukob između marketing eksperata. 

U današnjem urbanističkom svetu je svaki sekund dragocen, te se od brendova očekuje da zaista upoznaju svoju publiku i njihove preferencije. 

Ljudi danas nemaju vreme da troše na stvari koje im ne donose neki benefit ili im ne idu korist. Stoga je ključno da adekvatno targetirate vaše kupce/klijente kako ni vi ne biste trošili resurse uzalud.

Stručnjaci sugerišu da je digitalni marketing ovde “prešao igricu”, jer je u stanju da efektivnije prepozna svoju ciljnu grupu – on može, uz pomoć specijalizovanih alata, da izmeri učinak jedne reklamne kampanje na platformama kao što su Instagram ili Facebook.

Kada kažemo učinak, zapravo mislimo na to koliko je ljudi videlo oglas na Google-u ili društvenim mrežama, koji broj njih je interagovao (sačuvao i podelio objavu sa drugim ljudima, komentarisao, iskazao da mu se sviđa ili da je zainteresovan), i naravno koji broj njih je zapravo kupio proizvod.

Kod tradicionalnog marketinga se učinak reklamne kampanje ne može precizno izmeriti – ne možete pouzdano znati koliko broj ljudi je videlo vašu reklamu na TV-u, u štampi ili je čulo na radiju. U skladu sa tim, ne možete imati realnu sliku o tome kakvu je impresiju vaša reklama ostavila na prosečnog građana, već samo možete nagađati.

To je jedan od glavnih razloga zašto neki eksperti misle da će se tradicionalno oglašavanje ugasiti, ali skorašnja globalna pandemija nam je pokazala neočekivani obrt.

Koliko ljudi u Srbiji gleda TV regularno? 

Skorašnja statistika je ukazala na činjenicu da više od 3,8 miliona Srba svakodnevno koristi društvene mreže kao što su Facebook, Tik Tok, Snapchat, Tinder i Instagram. Međutim, statistika koja se neretko marginalizuje jeste i ona koja ukazuje i da 3 miliona ljudi u Srbiji svaki dan upali svoj TV i tako upija sadržaj.

Tokom pandemije, povećao se rejting televizijskih emisija, a samim tim i efekat tradicionalnog marketinga – iako su se društvene mreže masivno koristile, ljudi su neretko bili preplavljeni morem informacija i reklama, što je samo unosilo konfuziju.

To je i glavni razlog zašto je televizija ponovo zaživela, jer se pokazala kao oficijalni kanal za informisanje tokom važnih i kriznih situacija. Ovo je samo dokaz da se tradicionalni vid informisanja i oglašavanja neće ugasiti, već da će se samo koristiti u odgovarajućem vremenu i na odgovarajući način.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio korisan, koliko i poučan, te da smo vam pružili dovoljno relevantnih informacija kako biste i sami izveli sopstveni zaključak u vezi sudbine tradicionalnog marketinga.