Neugodno stanje bola u leđima dobro je poznato svakom čoveku, gotovo bez izuzetka, a na sreću dobar deo se može pohvaliti vrlo brzim oporavkom bez posledica. Bolna stanja leđa često su uzrokovana vrlo bezazlenim situacijama kao što je neugodan pokret ili epizoda sedenja na neodgovarajućoj podlozi, promena kreveta ili radna aktivnost u položaju na koji nismo naviknuti, kao i sportska aktivnost bez prethodnog zagrevanja mišića i slično. U ovakvim situacijama, kada bolno stanje traje od nekoliko sati do nekoliko dana obično su dovoljne metode samopomoći bez alarmiranja doktora.

Bolna stanja kratkog trajanja spadaju akutna, i traju najduže do mesec dana, i najčešće se saniraju relativno jednostavnim metodama. Ukoliko se bol produži duže od jednog meseca radi se o hroničnom obolenju koje zahteva intervenciju lekara. Ovo ne znači da je, u određenim slučajevima, intervencija lekara isključena i kada se radi o kratkotrajnim bolnim stanjima.

Mirovanje ili redukovana fizička aktivnost

Većina pacijenata kod kojih se javi bol u leđima instiktivno se okreće mirovanju. Čak i lekari preporučuju mirovanje kao deo terapije, ne podrazumevajući pod tim bukvalno odsustvo svake fizičke aktivnosti. Svako mirovanje duže od 48 časova deluje kontraproduktivno na organizam, i nije isključeno da će bol u leđima biti smanjenog intenziteta, ali se mogu inicirati neki drugi problemi.

Dugotrajno mirovanje može usloviti probleme sa krvnim pritiskom, osećaj malaksalosti, gubljenje apetita, smanjenje cirkulacije, depresivno stanje i slično. U slučaju bola u leđima potrebno je ograničiti nivo fizičke aktivnosti do mere koja izaziva prijatno stanje, odnosno izbegavati bilo kakvu radnju, ili pokret koja inicira bol. Poželjno je ograničeno kretanje, makar uz korišćenje pomagala, u položaju koji ne izaziva bolna stanja da se ne bi aktivirali drugi potencijalni poremećaji u organizmu.

Metode samopomoći kod bolova u leđima

Bol u leđima slabog intenziteta najčešće prolazi spontano, uz nekoliko sati do nekoliko dana ograničene fizičke aktivnosti, primenu lokalnih mera koje uključuju odgovarajuće kreme. U nekim slučajevima mogu pomoći i utrljavanje antireumatskih krema, ili sportskih krema sa dodacima analgetika. Kreme i gelovi sa efektom hlađenja, ili stvaranjem osećaja toplote, tople kupke su metode samopomoći koje se mogu sprovoditi u kućnim uslovima. 

Lokalna masaža od strane stručnog lica, ili poseta kiropraktičaru svakako ne mogu da škode, a u većini slučajeva dovode do poboljšanja, u krajnjem i do prestanka bolnog stanja. Pažljivo istezanje i lakše fizičke vežbe za opuštanje i jačanje leđnih mišića naročito su delotvorne ukoliko se radi o bolovima u donjem delu leđa.

Sve nabrojane metoda mogu se koristiti, samo ukoliko se radi o akutnom bolu, a važno je i da se prilikom masaže i upražnjavanje vežbi za istezanje isključivo rukovodi uputstvima i savetima stručnih lica, jer se u suprotnom može inicirati veći problem.

Prevencija mora biti konstantna aktivnost

Odsustvo fizičke aktivnosti, ili preterana aktivnost bez prethodno naviknutog tela na opterećenje smatraju se glavnim “krivcima” za bol u leđima. Ovo može biti samo delimično tačno, jer praksa poznaje i mnoštvo drugih slučajeva, pa je, u slučaju bola u leđima pravilo da pravila nema. Gotovo svako i u svakoj situaciji može biti “meta” bolnih stanja ovog tipa, i to govori u prilog činjenici da organizam, odnosno telo u celini uvek mora biti adekvatno pripremljeno. Ovde se ne misli samo na sportske aktivnosti i fizičku kondiciju koja se smatra dovoljnom za obavljanje svakodnevnih obaveza.

Za život bez bojazni od bola u leđima dovoljna je i umerena fizička aktivnost rekreativnog tipa uz aktiviranje svih delova tela, a posebno značajna je uravnotežena ishrana, kao i uzdržavanje od alkohola i cigareta.

Prekomerna telesna težina i nepravilno držanje tela su činioci koji obezbeđuju predispozicije za nastanak bola u leđima čak i u uslovima optimalne kondicije organizma. Podloge za sedenje kao i odgovarajuća stolica, ali i izuzetno važno- udobnost kreveta, odnosno podloge za spavanje takođe su faktori koji doprinose bezbednosti tela kada je u pitanju bol u leđima.

Alarmantna stanja bolova u leđima koje zahtevaju lekarsku intervenciju

Pored prisustva hroničnog bola koji je pokazatelj broj jedan, lekarska intervencija je obavezna ukoliko su prisutni i sledeći simptomi:

• osećaj prenošenja bola iz kičme u nogu može značiti da je u pitanju diskus hernija
• slabost mišića nogu, stopala i klecanje kolena – može biti posledica uklještenja korena nerava
• poremećaj funkcije mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca je vrlo često i posledica ukleštenja snopa kičmenih nervnih korenova usled diskus hernije ili tumora

Lekarske intervencije takođe zahtevaju i stanja i situacije kao što su:

• bol u leđima nakon pada, udarca, nezgode ili neke druge teže povrede što zahteva i detaljnije preglede radiografijom usled mogućnosti da je došlo do napuknuća kičmenih pršljenova
• bol u leđima nakon umerenih povreda za starije od 50 godina zato što se dešava da kod već formiranje kičme sa počecima “zamora” naprsnuća kičmenih pršljenova mogu desiti i pri vrlo blagim traumama
• bolovi nakon preležanih infektivnih bolesti mogu biti samo nastavak započetog procesa spondiloze
• bolovi u leđima kod obolelih od osteroporoze zahtevaju hitan lekarski pregled budući da osobe sa smanjenom gustinom kostiju predstavljaju visoko rizičnu grupu kada su prelomi u pitanju
• bolovi u leđima kod osoba koje boluju od malignih bolesti mogu biti posledica metastatskih procesa
• noćni bolovi u leđima koji su prešli u stadijum hroničnog bola mogu ukazivati na infekcije i tumore.